fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

Biti snažan ,biti koristan

Šta vaš pk za vas predstavlja? Koji je značaj vašeg treninga? Kakva je poenta rizika kojih se prihvatate, teškoća koje trpite tokom treninga, kao i izvanrednih podviga?
Osnivači su ,još na početku, govorili o smislu biti jak kako bi bio koristan,o treniranju sa svrhom, pomaganju drugima – prijateljima ,porodici, društvenom okruženju, susedstvu i šire. Prvobitna pobuda za stvaranje ‘‘umetnosti premeštanja ’’ (koje će prerasti u današnje veštine pk i fr) bila je stvaranje sposobne i upotpunjene ličnosti, kako u mentalnom ,tako i u fizičkom smislu, osobe spremne na bilo kakav izazov ili zadatak. Oblikovati sebe kroz istraživanje,otkrivanje, trud i oslobađanje, kroz uporno testiranje i vežbanje, u cilju postizanja korisnosti. Dakle, biti koristan. Istinski holistički koncept.
Da li je to izgubljeno? Danas pk vidim svugde, do te mere gde su takmičenje i televizijska nadmetanja postale norme ,kao i snimanje video materijala koje je postalo samo po sebi svrha. Ali da li je i to pk? Površno gledano , jeste; pokreti, fizička moć i kontrola, skokovi i gracioznost pojedinaca koji predstavljaju otiske umetnosti. Spolja je to veliki kvalitet. Ali da li je taj sadašnji pk, sve što je ostalo? Šta je sa motivacijom? Šta je sa unutrašnjim kvalitetom? Da li je to izgubljeno? Odgovor nije na meni da dam ,već na vama.
Kako se veština širila ,postajala pristupačna hiljadama , pa i desetinama hiljada vežbača, izložena novim uticajima i zahtevima , neumitno se razvijala. Ona se u različitim delovima sveta , menjala i prepravljala do neprepoznatljivih razmera, pa i više. Korišćena je, oblikovana, eksploatisana , poboljšavana , pogrešno shvaćena , izgubljena ,a zatim opet pronađena , sve to se dešavalo kroz deceniju kada je postala svetu poznata. Tokom mog života video sam i borilačke veštine koje su imale istu sudbinu ,sa svojstvenom idejom koja ,kroz popularizaciju, postaje pomračena dok konačno ne nestane ,ostavljajući za sobom ljušturu iz koje je proizašla fizička sličnost u odnosu na prvobitne ideje. Izgleda da je takav tok stvari.

Ali mora li tako da bude? Pk ima toliko toga da pruži vežbaču, a time pruža i svetu oko njega. A u savremenim civilizacijama , sigurno treba pomenuti, veća je potreba za vrednostima koje su u srži pk. Ipak se te vrednosti ne mogu pronaći u tv emisijama, velikim skokovima, traženju sponzora , već u samopoznavanju stečenom kroz uporno testiranje, unutrašnjem samopouzdanju koje je rezultat suočavanja sa strahom/strahovima, u poniznosti i drugarstvu kada se trenira sa prijateljima i rodbinom. To se nalazi u onome što nam kretanje poklanja , a ne samo prosto kretanje.

Uvek sam verovao da ta snaga u srcu pk ne treba da bude izgubljena; da se može održavati i prenositi iz generacije u generaciju i na taj način pomoći, barem malo, društvu u kojem živimo. Za mene je to pravo značenje. Da se to izgubi, da pk postane samo još jedna bleda senka jedne velike ideje kao veliki broj borilačkih veština, bilo bi zaista tužno.

To se može izbeći , siguran sam. Ali duh pk nije samo neki uzvišeni koncept ,ili neki ideal koji lebdi ulicama Lisses-a, Evry-ja i Sarcelles-a. Niti se samo zadržava u zamućenoj istoriji umetnosti , poznatoj samo par odabranih praktičara. Duh pk postoji i oživljava se unutar prirode individualnog treninga/vežbanja. U tom pogledu, naše namere ,pristupi , shvatanja oblikuju pk i njegovu budućnost svaki dan. Mi utičemo na to,na neki mali ,al i značajan način, na svakom treningu ,u svakom susretu sa ljudima koji se ne bave pk-om , svakim prikazom, svakim skokom ,u svakom opisu ,intervjuu , u svakoj diskusiji i međusobnom delovanju. To je živa stvar.Aktivno prisutna. Sve je to bitno.A najvažnije je ono što dovodi u vaš život, i šta vam omogućava da uradite za one oko vas.

Inače u čemu je poenta?

Ljudsko biće je deo čitavog, što bismo mi nazvali, univerzuma, delić ograničen u prostoru i vremenu. Ono doživljava samo sebe, misli i osećanja kao nešto odvojeno od svega ostalog… vrsta optičke varke njegove svesti. Ova obmana je jedna vrsta zatvora za nas, ograničava nas na lične želje i na privrženost prema nekoliko nama najbližih osoba. Naš zadatak mora biti da se oslobodimo iz ovakvog zatvora širenjem sopstvenog spektra saosećanja, kako bismo prihvatili sva živa bića ,kao i potpunost prirode u svoj njenoj lepoti’’ -Albert Ajnštajn.

© Parkour Generations – Prevod Miloš Tomin

Nazad