cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

pkoneParkour Srbija obaveštava da će se u Novom Sadu, 26.10.2013. godine održati Parkour okupljanje na kojem će specijalni gosti biti članovi Streetmovementa iz Danske. Okupljanje će početi kod lokacije B-13 (klikni ovde) u 12h. Vidimo se u Novom Sadu!

onfestČlanovi Parkour Srbije, Bogdan Cvetković i Saša Ševo, održali su proslog vikenda radionice na ON Festivalu 2013 u Sofiji zajedno sa Alexander Zyulevom, Alexander Bayturin i Sergey Shitikovim.

Parkour Srbija je učestovala na festivalu Extreme Weekend 2013. Održali smo dve Parkour radionice za starije i jednu za decu u toku dva dana, koliko je trajao festival.

Postavili smo video klip na Parkour Srbija kanal, a deo dešavanja (radionice) možete videti ovde:

httpv://www.youtube.com/watch?v=vM0IuiIc9gQ

Članovi Parkour Srbije (Bogdan Cvetković, Ognjen Djunisijević i Kosta Krunić) su se ove nedelje prikljucili Belgrade Running Clubu u akciji Nike Run Free.

Više o celoj akciji možete pročitati ovde.

255456_247593952028354_1575712223_nParkour Srbija sa zadovoljstvom obaveštava da će se od 28. do 30. juna održati veliko Parkour okupljanje u Trsteniku (i okolini – Vrnjačka Banja), nesto slično kao okupljanje u Kraljevu prošle godine. Okupljanje će trajati tri dana a prvog dana (28. juna) nalazimo se ovde u 13h.

Smestaj je organizovan (kamp) ali je neophodno da ponesete šator, vreću za spavanje i ostalu opremu za kampovanje. Ko nije u mogućnosti da nabavi, neka u prijavi navede.

Osoba za kontakt:  Stefan Digić – ts@pksrbija.com ili putem telefona 0631262623.

Prijave najkasnije poslati do 15. juna 2013. godine (prijava je obavezna). Popunite formu (dole) ukoliko želite da se prijavite.

Vaše ime i prezime(obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Grad (iz koga dolazite)

Veličina majice koju nosite:

Napomena

Obaveštavamo vas da će se Parkour aktivnosti (radionica i JAM) naći na Extreme weekend festivalu koji se održava 25-tog i 26-tog maja kod Novog Sada – Bukovac.

Parkour radionice će voditi Bogdan Cvetković i Saša Ševo. Radionice  su besplatne, otvorene za sve trejsere i početnike a mi obećavamo dobar trening, provod  i druženje. Više informacija ovde.

pkoneParkour Srbija, u saradnji sa ParkourONE, uspešno je održala Parkour radionicu na kojoj su instruktori bili članovi ParkourONE iz Švajcarske.

Zahvaljujemo se svima koji su bili na radionici, svima koji su pomogli u organizaciji i članovima ParkourONE (Roger, Felix, Ramon, Silvana, Rino, Arvo i Tadu) na dolasku u Srbiju. Fotografije i video materijal uskoro na sajtu.

zgjamČlanovi Parkour Srbije su posetili prijatelje iz Parkour Hrvatske na, sada već tradicionalnom, okupljanju koje se svakog aprila održava u Zagrebu.

Ovog puta, po prvi put na Balkanu, održana je Parkour radionica za devojke u saradnji sa Parkour Hrvatskom i Parkour Srbijom. Instruktori su bili Bogdan Cvetković i Saša Ševo.

 
 
 

Video sa radionice možete videti ovde:

pkoneParkour Srbija, sa velikim zadovoljstvom, obaveštava da će Srbiju (po drugi put) posetiti članovi ParkourONE iz Švajcarske. Obaveštavamo da će se 10.5.2013. godine od 13h – 15h održati internacionalna Parkour radionica koju će voditi instruktori iz Švajcarske (Roger Widmer, Felix Iseli,  Ramon Siegenthaler, Silvana Werren i ostali).

Poslednja radionica sa ParkourONE je održana u novembru 2011. godine i bila je najbolja Parkour radionica koja se održala na ovim prostorima do sada. Obećavamo da ćemo se potruditi da ovaj put bude još bolje. Pogledajte slike sa radionice iz 2011. godine ovde.

Radionica je besplatna ali neophodno je da se prijavite da biste prisustvovali radionici (nakon prijave dobićete lokaciju gde se održava):

Vaše ime i prezime (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Grad (iz koga dolazite)

Napomena

 

fashioselectionČlanovi Parkour Srbije su nastupali na ovogodišnjem 22. Fashion Selection i predstavljali kompaniju Sportina. Učestovali su Trejseri iz Novog Sada i Beograda (Daniel Girizd, Nemanja Jovanović, Petar Ivančevic i Jovan Korićanac).

intervewzika– Kako si saznao za parkour?

Za parkour sam saznao kao i većina, preko interneta, gledajući momke kako skaču i preskaču! Skoro godinu dana sam ih imitirao na svoju ruku, dok se nisam upoznao sa zajednicom i počeo ozbiljnije da treniram.

– Sa kim si poceo da treniraš? Da li te je ta osoba podržavala ka napretku ?

Sam proces “počinjanja” ni meni nije toliko jasan, ali može se reći da sam počeo da treniram sa mojim drugovima iz osnovne škole i sa Petrom Ivančevićem iz Novog Sada, da bih kasnije trenirao sa još petnaestak trejsera iz Beograda. Svi su me oni podržavali u napretku na različite načine, za to i služi zajednica, a verujem da sam i ja njih.

– Da li smatraš sebe trejserom?

Da! Naravno, zavisi od toga šta pojedinac smatra da ta reč znači, ali za mene je trejser osoba koja ne samo trenira parkour, već ga i živi. Ne u smislu da je parkour jedina stvar u životu te osobe, već na to da vrednosti koje stekne kroz parkour prenese u svakodnevni život, i obratno. Samim tim, parkour će igrati veliku ulogu u životu te osobe.

–  Kakav uticaj ima parkour na tvoj život i da li je na prvom mestu u tvom životu?

Parkour trenutno čini poprilično veliki deo mog života. Ne volim da prioritizujem ovakve stvari, niti da veličam
samo parkour, ali generalno, trening mi jeste jedna od najbitnijih stvari u životu, a filozofija mi je pomogla da izgradim svoju ličnost. Kao što sam napomenuo gore, smatram da sam trejser!

– Koliko ti je striktna rutina treninga? Da li izadješ na trening sa namerom da radiš samo preceve i onda radiš samo to, ili izlaziš samo da bi trenirao?

Spadam u one osobe koje vole da planiraju svoj trening. Zašto? Zato što sam svestan svojih nedostataka, i znam tačno na čemu moram da radim. Ali naravno, obično jednom nedeljno na nekim grupnim treninzima ne postupam po planu već treniram sta mi je volja. Kombinacija svega toga po mom misljenju daje najbolje rezultate, ali ću uvek dati veliku prednost planiranju!

– Kada se suocavaš sa strahom prilikom radjenja novih izazova, kako prilaziš rešavanju tog problema?

interview 1Dugo se nisam suočavao sa strahom, jer sam donekle bio primoran da treniram na malo drugačiji način. Sada mi je to opet problem, ali umesto da se oslobodim svega, i samo uradim to (kada znam da mogu) kao što većina to radi, ja se oslanjam na brojna ponavljanja lakšeg problema i ponovnom dobijanju poverenja u svoje sposobnosti. To je sporiji način, ali nigde se ne žurim. Ne napreduje se od jednog skoka!

– Da li smatraš da si kroz parkour dovoljno upoznao sebe, da li smatraš da koracaš svojim putem, da li radiš one stvari koje te zaista ispunjuju i koje te čine srećnim, nevezano za parkour?

Nisam ni blizu potpunog upoznavanja sebe, ne bi onda život bio zabavan toliko! Sve u svemu, zadovoljan sam
svojim trenutnim životom, ali više razmisljam o nekoj budućnosti (što ne znam ni koliko je dobro). Ne mogu da radim samo stvare koje me zaista ispunjuju, brisanje prašnjavih polica po kući me ne ispunjuje ni malo naprimer. Samo se trudim da budem zadovoljan na kraju dana, što je teško ako je ucinak loš.

– Kako zamišljaš sebe, svoj parkour i aktivnosti vezane za njega za 30 godina?

Nisam još stigao dotle, najviše što sam gledao je nekih 15 godina od sada. Ne mogu da znam kako će se
stvari odvijati, i sve što mi padne na pamet je čista fantazija, ali voleo bih (i tezim ka tome) da i tada budem trejser! *Pogledati pitanje #3!

– Jedna reč koja te je asocirala na parkour kada si počeo, jedna reč koja te asocira na parkour danas?

Skakanje, život

– Da li nam treba cilj u Parkouru? Da li misliš da su svima potrebni ciljevi?

interview 2Svakako. Ljudi bez ciljeva su najsiromašniji ljudi! Kada ispuniš trenutni cilj, postaviš novi. Tako se napreduje u bilo kom aspektu zivota!

– Budući da se sve pk organizacije naravno bave širenjem parkura, zbog čega je dobro da na svetu bude više trejsera, ako izuzmemo aspekt novca od škola, odece, reklama…?

Parkour je predivan u svakom smislu te reči. Zašto biti sebičan i zadržati za sebe tako nešto?

– Da li misliš da je parkour u Srbiji postavio temelj samostalnog pravilnog razvitka?

Pravilnog ali ne i samostalnog. Zajednica je manje više organizovana, i ljudi su dobro povezani. Svako zna gde koga da uputi i svi delimo slična mišljenja. Sa druge strane, da Bogdana recimo kidnapuju i nikad ne vrate, sumnjam da bi zajednica nastavila da funkcioniše ovako, i to je ono sto je zabrinjavajuće.

– Šta misliš o parkour školama, akademijama, sertifikatima (kao A.D.A.P.T. npr.)?

Sve podržavam ako se dobro radi, i ako postoji dobar razlog da se radi. ADAPT, TRUST i ostali programi su
(koliko znam) dosta doprineli i imaju svrhu u odredjenim državama. Sa druge strane, na Balkanu svako može da radi šta hoće, tako da ne vidim poentu tih sertifikata ovde.

– Da li misliš da takmičarski duh kod trejsera ima samo loš uticaj na disciplinu ili postoji i nešto dobro?

Mnogo sam razmišljao o ovom pitanju i nisam došao do najboljeg odgovora. Smatram da ima loš uticaj, i to strašno loš.
Takmičarski duh izaziva ljubomoru i obratno, a to je jedna od najgorih osobina. Da ne pričamo da se sve to protivi
filozofiji same discipline. Još uvek nisam uspeo da nadjem dobre strane takmičarskog duha, ali ako neko pomisli na
napredak, odmah da mu kažem da je fizički napredak nebitan ako se ne napreduje mentalno. Sad, ko smatra da može
i mentalno da napreduje u parkouru uz pomoć takmičenja, neka preispita svoj parkour.

– Misliš li da postoji “trening za parkour” i “parkour”?

interview 3Parkour je definisana stvar. Ne sećam se da sam u bilo kom tekstu video pojam “trening za parkour”. Ako je parkour metod treniranja, a ti treniraš za taj metod treniranja…. Ništa to meni nema smisla. Treba se držati definisanog i prestati sa izmišljanjem novih definicija. Kao što ne možeš da izmeniš Njutnov zakon, tako ne možeš ni parkour.

– Ideš li u teretanu, i da li koristiš dodatke pri ishrani (suplemente)?

Nema ni mesec dana kako sam počeo u teretanu da idem, i već sam osetio mnogo beneficija. Do sada meni najbolja dopuna treningu definitivno, ali ne preporučujem svima. Pravilna ishrana je najvažnija, a suplementi stupaju na snagu kada niste u mogućnosti da se raznovrsno hranite (barem ja tako planiram da ih koristim).

– I za kraj, šta bi poručio Trejserima u Srbiji?

Čuvajte se od osoba u tenisicama za vel’ke stvari hahaha! Hranite se zdravo! Za svaku radnju morate znati razlog, tačnije zašto to radite. Nemojte surlati u prazno. Pronadjite nešto u čemu ste dobri, i držite se toga, jer sigurno postoji nešto što je vaša “specijalnost”  (bilo to parkour, umetnost, nauka neka, kuvanje…). Najgore što možete da uradite je da se izgubite, stoga, nadjite svrhu!

tijanaParkour Srbija obaveštava da će se 7.4.2013. godine održati humanitarni Parkour trening u Beogradu na lokaciji za trening kod Sava Centra (tačna lokacija gde se nalazimo -> http://goo.gl/maps/Vi57A) u 12h. Pozivamo Trejsere i sve ostale koji mogu, da nam se priključe, da dodju na trening, daju svoj doprinos (novac će se skupljati u posebnoj kutiji) i pomognu Tijani (http://www.tijanaognjanovic.com/)!

Parkour skolaParkour Srbija obaveštava da će se (počev od aprila), svake druge nedelje u mesecu organizovati besplatna Parkour radionica u Beogradu za sve zainteresovane za Parkour, uvek na istoj lokaciji i u isto vreme. Više informacija ovde.

Do sada ste skoro svi čuli za Earth Hour (http://www.earthhour.org/), jednu od najvećih akcija za očuvanje životne sredine na svetu.  U tačno vreme, u čitavom svetu ljudi isključuju svetla na jedan sat da bi podigli svest o klimatskim promenama. Trejseri Srbije su rešili da podrže projekat kao i prošle godine, sa malim promenama.

U subotu 23.3.2013. godine, dogovoriti trening u vašem gradu (a pre dolaska na trening isključiti svetlo kod kuće) na kome će Trejseri širom Srbije ove godine imati jedan drugačiji zadatak. Zadatak je da uradite što više ponavljanja jedne vežbe, koja god to vežba bila. Postavite sebi određen broj ponavljanja koji vam predstavlja izazov, i gledajte da to uradite između 20:30 – 21:30, za vreme ovog događaja.

Parkour Srbija obaveštava da trejseri iz Aleksinca, u saradnji sa Kancelarijom za mlade opština Aleksinac, organizuju (u Aleksincu) parkour radionice koje će trajati tri meseca. Prva radionica će se održati kod Doma Kulture u 15h (do 17h) na dan 4.3.2013. godine. Radionice će voditi: Milan Zivić, Milan Rašić i Uroš Petrović a na prvoj radionici prisustvovaće Bogdan Cvetković i Saša Ševo – Zvrk. Za više informacija i prijavu za radionice kontaktirajte Uroša Petrovića na 0612969072.

ep5bokiParkour Srbija i Skochypstiks vas pozivaju da učestvujete u sledećoj epizodi Skochy magazina. Potrebno je snimiti trening na zadatu temu a tema je: trening u zatvorenom / na pokrivenom prostoru.

Prikazite vaš tip treninga na zatvorenom prostoru, kreativnost, snagu, kretanje, ili neke druge vaše ideje i snalažljivost. Pošaljite svoj sirovi video zapis negde gde ga možemo preuzeti (youtube – privatni video) ili samo poslati kao link for4share, we transfer i sličnim sajtovima)

E-mail: skochypstiks@gmail.com

Vaši video snimci trebaju biti poslati pre 01.03.2013. godine

charles4

– Šta se u tvom životu trenutno dešava vezano za parkour (Culture Parkour, Parkour centar…)?

Мојa osnovna delatnost je da se razviju i stvore umetnički projekti u okviru parkour-a i freerunning-a u mojoj organizaciji. Takođe sam radio sa David-om Belle-om i drugim partnerima koji nas podržavaju, kao što je Sebastien Foucan, na obrazovnim projektima koji će omogućiti budućim generacijama trejsera i drugim ljudima koji žele da im ovaj sport bude hobi da imaju najbolje moguće uslove. Želimo da stvorimo mesto gde ćemo moći da prenosimo naše znanje i iskustvo svima koji to žele.

– Koja je bila tvoja inspiracija da počneš da treniraš parkour, pošto masovni mediji nisu bili toliko razvijeni kao danas?

Našao sam snagu da počnem trenirati parkour kroz snagu grupe čiji sam bio član. Ja sam već tada znao da sam živeo, kroz treniranje parkour-a, nešto veoma snažno i da sam morao da dam svoj maksimum kako bih zaslužio tu šansu. David Belle je mnogo doprineo mom učenju, ja mu mnogo dugujem…

– Kako je izgledao tvoj trening na početku, a kako izgleda danas?

Naši treninzi su bili veoma teški, kako fizički, tako i mentalno i moralno. Znali smo kada počinjemo ali nikada nismo znali tačno vreme kada završavamo! Za nas je to bio način života. Takav način života je zahtevao potpunu posvećenost i svakodnevne izazove.
Sa vremenske distance, ti treninzi su nam pomogli da postignemo dobar nivo treniranja u ovoj disciplini ali takođe su nam omogućili da i danas, posle 20 godina, nastavimo sa treninzima parkour-a sa solidnom osnovom i dobrom fizičkom kondicijom.

charles3– Šta misliš kako društvo i mediji utiču na parkour sada, a kako kada ste vi počinjali?

Mislim da su mediji svakako dozvolili svetu da se upozna sa parkour-om ali nažalost, oni se previše fokusiraju na aspekt „spektakulatnosti“ a ne na rad i kvalitete koji su potrebni za bavljenje ovom disciplinom.
To je rezultiralo da više stotina mladih vidi parkour kao priliku da bude poznat i da zaradi novac. Mnogi pokušavaju da stvore sliku o tome kako oni stvaraju uslove u kojima prihvataju veliki rizik. Cilj parkour-a nije da se uzimaju veliki rizici. Upravo suprotno, da se trenira kako bi se „savladale“ opasnosti i kako bi se prijatno osećali u svom okruženju. Da biste to postigli, potrebno je nekoliko godina rigoroznog treninga.
Nažalost i nenamerno imamo deo odgovornosti u svemu tome jer većina ljudi otkriva parkour kroz filomve koje smo mi radili. U naše vreme Facebook i Youtube nisu postojali (o da!). Teško je da ljudi danas razumeju da je uspeh koji smo mi postigli na sportskom i umetničkom planu rezultat dugogodišnjeg rada.

– Koja je tvoja životna želja kada si bio dete, a koja sada?

Kada sam bio mali čitao sam mnogo stripova i zamišljao da sam super heroj gledajući Spajdermena koji koristi svoje moći da spasi ljude. Danas još uvek čitam stripove i osećam se „kao“ heroj jer sam kroz parkour doprineo da se donese nešto pozitivno ovom svetu. Moja želja je da parkour nasledi dobre ambasadore koji će želeti da nastave ono što smo mi započeli.

charles2

– Da li sebe smatraš, ili bolje rečeno grupu „Yamakasi“ kao „tvorce“ ADD-a/parkour-a/freerunning-a/kako god?

Da, na neki način. Ono što želim da kažem je da smo mi „ponovo stvorili“ prirodnu fizičku aktivnost naših predaka, koju udobnost našeg modernog društva sve više i više zapostavlja. Trčanje, skakanje, penjanje su osnove parkoura, a to je ono što čovek čini za svoj život, dok smo mi samo „probudili“ svest o tome.

– Da li si imao neke povrede tokom treninga i koliko često treniraš?

Moja najveća povreda bila je iščašeno koleno. Pao sam niz stepenice!
Inače, do sada ništa ozbiljno. Da kucnem u drvo! Treniram najmanje tri puta nedeljno, u proseku po tri sata.

– Da li treniraš zimi (napolje, unutra, ili i jedno i drugo)?

I jedno i drugo, u mojim godinama moram manje da „naprežem“ svoje telo, tako da je sala dobro mesto da se nastavi sa treninzima tokom zime. Biti i trajati…

– Da li misliš da metod kretanja, specifični životni stil i filozofija koju ste vi kao (Yamakasi) grupa formirali i predstavili svetu ima svetlu budućnost?

Mislim da je taj novi pristup sportu za neke način života dok će se za druge i dalje razvijati u budućnosti. Ljudi žele da se vrate stvarima koje su zdravije, realnije i korisnije za njihov život. Naše savremeno društvo stvara dosta stresova i problema. Ljudi imaju potrebu da se osećaju bolje i da se suoče sa poteškoćama u životu. To dobro pokazuje uspon parkour-a u svetu.

– Koje je tvoje mišljenje o takozvanim „takmičenjima“ u disciplini? Koje je tvoje generalno mišljenje o takmičenjima?

Ja stvarno nemam mišljenje o toj temi. Živimo u svetu gde se eksploatiše sve što može da donese novac i slavu. Takođe postoje ljudi koji imaju takmičarski duh i vole rivalitet sa protivnicima. Osnova borilačkih sportova je zasnovana na samooodbrani, danas imamo takmičenja poput MMA (Pomešane borilačke veštine). Red Bull (čije piće mnogi trejseri konzumiraju) organizuje parkour/freerunning takmičenja u kojima mnogi trejseri učestvuju. Ne treba zaboraviti da je to ekonomija koja održava u životu hiljade ljudi. Da li ja treba da sudim? Da li to predstavlja glavnu opasnost za zaustavljanje svega ovoga? Da li imam neku bolju alternativu? Mislim da ima i dobrog i lošeg u tome. Ja se fokusiram na ono što pokušavam da uradim dobro i to mi već oduzima puno energije.

– Kako su tvoja kolena nakon toliko godina treninga?

Osećam malo veću težinu nego ranije, ali sam srećan što i dalje ne osećam bol u kolenima dok se krećem čak i posle 20 godina parkour treninga iza sebe…

charles5

– Šta je najvažnija stvar koju si naučio kroz parkour, i da li misliš da to što ste vi pokrenuli ima snage da postane metoda za pozitivnu promenu u društvu?

Parkour mi je doneo mnogo stvari. Tokom godina radio sam i na fizičkom i na mentalnom planu. Istrajte uprkos teškoćama i stalno postavljajte sebi pitanja kako bi napredovali. Parkour, onako kako ga ja vežbam mi pomaže da budem bolji čovek, donosi mi mir i ravnotežu u svakodnevnom životu. Ova disciplina ili životni stil ima mnogo toga da ponudi ljudima koji je treniraju u našem današnjem društvu.

– Da li imaš neki cilj u svom treningu ili nešto na čemu želiš raditi u predstojećim mesecima/godinama?

Trenutno, moj cilj je samo da nastavim da treniram što je duže moguće i da pomognem ljudima koji žele da se razviju kroz ovu disciplinu.

– Opiši parkour u 10 reči?

Snaga, Skromnost, Volja, Prijateljstvo, Okretnost, Hrabrost, Poštovanje, Čast, Smisao, Kreativnost

– Za kraj, šta bi poručio trejserima u Srbiji?

Želim im snagu i hrabrost u njihovom učenju parkoura. Poznajem nekoliko trejsera iz Srbije koje jako puno poštujem. Pozdravljam Bokija i sve moje prijatelje iz Srbije.

Za Parkour Srbija preveli Dejan Kostevski i Milica Petrović, intervju uradio Bogdan Cvetković.

laurentČlanovi Parkour Srbije i Parkour Hrvatske, Saša Ševo – Zvrk i Mirko Svrabić, posetili su Laurent Piemontesia (člana grupe Yamakasi) u Milanu. Razlog posete bio je trening sa Laurentom i njegovim grupama koje obučava, upoznavanje sa načinom edukacije, prisustvovanje i asistiranje u edukaciji. Laurent se bavi edukacijom Parkoura u školi pod nazivom “Formainarte”. Zvrk je imao priliku da vodi trening deci uzrasta od 8 do 14 godina. Uskoro i video sa treninga iz FORMAINARTE.

Parkour skolaParkour škola “PKS” obaveštava da će se zbog velike zainteresovanosti otvoriti jos jedna grupa u Parkour školi “PKS”. Ako želite da prisustvujete probnom treningu neophodno je da posaljete prijavu putem forme (ukoliko već niste) koja se nalazi ovde (u donjem desnom delu).

Probni trening, koji je BESPLATAN, održaće se krajem januara a sve informacije ćete dobiti nakon prijave.

Srecna novaParkour Srbija želi da ovom prilikom čestita Novu godinu i predstojeće praznike svima koji slave. I u ovoj godini, ostanite na vašem putu. Vaša Parkour Srbija!

Parkour Srbija obaveštava da će se 16.12.2012. godine, od 16h do 18h, održati Parkour radionica u Kraljevu na kome će instruktori biti dobro poznati trejseri iz Kraljeva i Trstenika – Vanja Knezević (KV), Darko Lazarević (KV) i Stefan Digić (TS).

Radionica je BESPLATNA  i namenjena POČETNICIMA, održava se u sali OŠ “IV kraljevački bataljon” (klikni ovde da vidiš lokaciju). Radionici mogu da prisustvuju svi koji imaju 13 godina i više, a ostalih uslova nema. Ako želite da prisustvujete radionici, obavezno je prijavljivanje na 0641007006 – Vanja.

– Kratko se predstavi (odakle dolaziš, koliko dugo treniraš i čime se baviš u životu)?

Zdravozdravo, dolazim iz Novog Sada. Treniram 7 godina. U taj period računam i vreme kroz koje sam u početku gradio jasniju sliku o parkouru. Bavim se fotografijom, dizajnom, and last but not least, izvodjačkim umetnostima kako je Straja rekao, odnosno baratam vatrom, hodam na štulama, žongliram…

– Kako si dosao na ideju da počneš da treniraš parkour i kako je to uticalo na tebe?

Isprva, video sam na tv-u klip zvan “Evolution” (praktično freerun klip), i privukli su me atraktivni skokovi. Raspitao sam se kako se zove disciplina i da li ima neko kod mene u gradu ko trenira. Kako nisam naleteo na slične surfajući po internetima, počeo sam da idem u gimnastičku salu sa drugom (Mirko), gde smo samouko počeli da vežbamo “tricking” . Jedno vreme sam posvećivao samo trikovima i elementima gimnastike, i praktično, onome što danas spada pod “Free-Running”, da bih kasnije upoznao dva momka (Boris i Marko), koji su mi predstavili termin “parkour”, i spojili sa Bokijem. Poslao sam Bokiju snimke Mirka i mene (na čijem uvodu je pisalo nešto tipa: Urban Crew Parkour team), pitao ga za mišljenje, da bi mi obrazložio definiciju parkoura i njegovo lično vidjenje. Od tog momenta sam počeo da gradim sliku o parkouru istraživajući, učeći, koristeći ondašnji “Parkour Srbija” forum, i polako korigovao svoje treninge i razmišljanje u smeru kako treniram i razmišljam danas. Kako je uticalo na mene? U početku, osećao sam se pun sebe, i mislio sam da znam puno više nego što sam znao u toj oblasti.

– Šta je za tebe Parkour i zašto treniraš Parkour?

Za mene je parkour tačka koja igra izmedju discipline i ležernosti. Put na kom ne moram da se krećem brzo da bih brzo učio. Školu gde sam sebi upisujem ocene u knjižicu, bez želje i mogućnosti da varam. Mesto gde mogu da budem sam iako sam sa nekim, kao i da budem sa nekim kada sam sam. Treniram parkour zato što se dobro osećam kada imam ciljeve koje mogu da ostvarim jedino uz pomoć čitavog svog bića. Volim da izazivam svoju kreativnost. Osećam da me to postepeno čini celokupno boljim, jačim, istrajnijim… Treniram zato što kroz zabavu i svojom voljom, se spremam za deonice u životu koje nekad nisu zabavne i ne dešavaju se mojom voljom.

– Kako je bavljenje izvođačkim umetnostima uticalo na tvoj stav o parkouru?

Sa fizičke tačke gledišta, razvio sam koordinaciju. Razvio sam i jak ego, ali još bitnije, kako da ga kontrolisem. Situacije u kojima morate da izaberete jednu od mnoštva opcija u deliću sekunde su dosta doprinele odlučnosti, a odlučnost ume da bude nekad bitnija u datom momentu od svih veština koje posedujete. Kroz izvodjačke umetnosti sam stekao znanje koje bi mi kroz same treninge i svet parkoura došlo takodje, ali, cenim, kasnije. Ovo je neka vrsta prečice. Otkrio sam duh parkoura u izvodjačima, iako nisu nikad trenirali parkour, i da ti odgovorim konačno na pitanje, time sam naučio, ili bolje reći, utvrdio, da mogu trenirati parkour i kroz druge stvari, isto kao što me parkour trenira i za više
od “skakanja po zgradama” 🙂

– Da li misliš da u našoj organizaciji postoje klanovi, i manje grupice ljudi koji se izdvajaju od ostalih i koji misle da su “popili svu pamet ovog sveta” ?

U našoj organizaciji ne, dok generalno na srpskoj pk sceni postoje takvi ljudi. Mogu se setim evo odmah jednog, čije ime ako izgovorim, moraću da radim sklekove. A ne rade mi se sklekovi, sad sam jeo. Svugde postoje grupice koje se izdvajaju i koje su popile “svu pamet ovog sveta”. Ja sam bio u jednom trenutku opasan popijač pameti, i ponekad u nekim situacijama umem još uvek da se postavim tako, doduše, mnogo redje. Sve to dodje na svoje mesto.

– Kako ti vidiš Parkour Srbiju?

Parkour Srbiju vidim kao levak koji usmerava ljude sa različitih strana, kako bi lakše ušli u mega gigantsku flašu parkoura. Levak je žute boje, i ja sam kroz njega prošao radeći rollove. Mislim da scena ima dobre temelje koji će mnogo pomoći budućim i sadašnjim trejserima da izgrade pravilnije/pravilno mišljenje o parkouru, i sebi kao pojedincu unutar parkoura.- Kakvo je tvoje mišljenje o Parkour sceni u Srbiji?

– Oceni kvalitet treninga trasoša u Srbiji, globalno gledano, ocenom 1-10?

Bar 40% ljudi koje sam sreo i koji treniraju, imaju duh koji mi se dopada, i smatram da su na pozitivnom putu kako bi bili zadovoljni sobom i time što rade. 40% je dobra brojka. Ne mogu da se odlučim izmedju 7 i 8. neka bude 7,73.

– Koji su tvoji trenutni ciljevi u treniranju, tj. šta zeliš postići u recimo, godinu dana…

Nemam cilj. U fotografiji imam cilj, u izvodjackim veštinama imam cilj… Parkour je drugi svet.

– Na šta se trenutno najviše koncentrišeš kod svog treninga?

Otkrivanje novih stvari, putanja, kretanja, pokreta..

– Kako izgleda tvoj trening “parkoura” i koliko puta nedeljno treniraš?

Dok sam preko leta putovao, trenirao sam gotovo svaki dan. Sada je intezitet treninga opao drastično, najviše zbog posla, stoga ne mogu baš tačno da ti sročim tu informaciju, ali kada bi povukli neku srednju vrednost, mislim da bi se svelo na dva dana nedeljno. Tokom godina koliko treniram parkour, konstantno imam rast i opadanje BT/N-a (Broj Treninga po Nedelji :P). Nekad je svojevoljno, nekad nije mojom voljom, ali uvek napredujem brže nakon takvih pauza, i jedino što mi se nadje na udaru bude fizička spremnost, koju brzo povratim. Zaslužuju i telo i um odmor s vremena na vreme. Moj trening… Najviše bih skrenuo pažnju na to da se uvek trudim da pronadjem nove i zanimljive stvari koje bih mogao da radim na treningu. Neke iziskuju više snagu, neke kretanje… Zavisi od lokacije do lokacije, od dana do dana, i od raspoloženja. Što se tiće zagrevanja, nekad ga radim “školski”, a nekad se zagrevam kroz lagano kretanje, zavisno od toga kako se osećam.

– Koliko puta nedeljno radiš treninge snage?

Taj vid “treninga snage” se može reći da provlačim kroz regularne treninge kada osetim potrebu za tim, ali nikad ne radim striktno treninge snage. Kada sam kod kuće, skočim iz kreveta nekad da odradim koju seriju varijabilnih sklekova, i to je mozda najbliže tome na šta si ti mislio verovatno. To radim gotovo svaki dan.

– Da li misliš da su parkour škole korisne u učenju osnova parkoura? Ako da, kako bi trebali treninzi da se organizuju i u kakvom okruženju?

Moje lično vidjenje škola ću sročiti za pocetak ovako: Nisam ni za ni protiv parkour škola. Lično mislim da će se osoba izgraditi u parkouru kao ličnost bolje ako samoinicijativno posegne ka nekim odgovorima i trudi se da dodje do njih, umesto da ih dobije servirane. Takodje ne volim rec “škola”. Sugerise na neko moranje i obavezu, sto parkour sigurno nije. Ono što podrzavam je koncept aktivnog oglasavanja treninga kako bi novi ljudi mogli da dodju i nauče više o parkouru i samom treningu. Viva la fejzbuk. I početnik i napredni trejser mogu i trebaju s vremena na vreme da se nadju u poziciji “trenera”, odnosno onog ko pomaže drugom da nauči nesto, ali smatram da ne treba da se izgradi takva slika o nekoj osobi da ga možete osloviti sa ” trener parkoura”. Jedna po meni bitna stvar koju ću da naglasim je, da kada bih morao da se pitam, ne bih uopšte dovodio u obzir treninge u sali, posebno ne za početnike. Niko te ne može bolje naučiti da postuješ mogućnosti svog tela i razumeš svoj strah, od betonskog zida koji ne prašta. Uglavnom, još uvek je mlada ta tema kod nas, i ostaje da se vidi još u kom će smeru ona da odvede ime “parkour”.

– Pošto znamo i vidimo da si super fotograf, da li ti se dešava da u toku treninga iznenada dobiješ inspiraciju za fotkanjem, da li ti to ometa trening i šta misliš generalno o tim touch and go/malo treniraj malo fotkaj situacijama, da li ti se tu izgubi koncepcija treninga?

Odlično pitanje. Ne, nikako mi ne remeti trening. Ja volim da multitaskujem. Volim da radim više stvari od jednom, i da ih radim dobro. To mi je samo deo treninga jer volim to da radim, i volim da pruzim ljudima deo zadovoljstva koje doživim (ne, Pero, nemam vremena još uvek da editujem klip od čitavog leta). Nekad možda dodjem na trening i fotkam/snimam čitavo vreme, a nekad izadjem sa idejom da fotkam/snimam, pa treniram čitavo vreme. Nikad mi ne smeta ako slučajno jedna od tih stvari koje volim preovlada. Radim ono što volim i što zelim u datom trenutku. Nema puno filozofije tu.

– I za kraj, šta bi poručio Trejserima u Srbiji?

Poručio bih svima po medovaču! Za početak kraja, izdvojio bih prvo poruku za one koji su relativno novi u svetu parkoura: želim vam da svoje vidjenje parkoura gradite sami, a druge ljude i njihova mišljenja koristite kao smernice. Budite svoji. A za sve trejsere, Srpske, Hrvatske, Engleske, Makedonske, Svajcarske, Americke, Bosanske, Francuske… svetske: Dopustite kreativnosti da vas povede. Nemojte svoditi trening na kretanje, izdržljivost, snagu.. Svedite ga na nesto što je vase, i što vas ispunjava. Ne mora cak ni da se zove parkour 🙂

Parkour Srbija sa zadovoljstvom objavljuje da počinje sa radom projekat “Traceur Talks”. Parkour Srbija će intervjuisati domaće i strane Trejsere, a PKS ne bi bila to što jeste ako ne bi uključila sve osobe iz zajednice.

Naime, svako će dobiti mogućnost da predloži pitanja, a finalna pitanja za intervju će se birati na osnovu određenih kriterijuma (da li su važna za celokupnu zajednicu, da li su povezana sa Parkourom…).

Pitanja i izbor sagovornika će se birati putem fejsbuk strane Parkour Srbije, zato lajk ko nije i pratite!

Parkour Srbija obaveštava da se u sekciji Tekstovi nalazi novi članak Percepcija. Zahavljujemo se Milošu Tominu na prevodu. Članak možete pročitati klikom ovde.

Trejseri Parkour Srbije su se pojavili u Jutarnjem programu na RTSu. Članak ali i sam prilog možete pogledati ovde. Sami ocenite objektivnost i kvalitet reportaže, a uskoro nas očekuje nov članak za novine, jedan od najbolje uradjenih u Srbiji do sada. Više informacija uskoro.

Parkour Srbija, u saradnji sa Unijom studenata socijalnog rada fakulteta političkih nauka u Beogradu, organizije humanitarni trening za porodicu Jovanović (više o njihovoj priči ovde) na Novom Beogradu, Luja Adamiča (tačna lokacije ovde), na dan 18.11.2012. godine sa početkom u 12h. Na lokaciji gde treniramo biće postavljena kutija u koju će svako po želi ubaciti novac ali isto tako i svaki drugi predmeti (majica,  trenerka,  patike,  pribor za skolu…) su dobrodošli. Pozivamo trejsere i sve ljude dobre volje da se odazovu akciji i da dodju da treniramo ali i pomognemo porodici Jovanović.

EDIT: Uplatnicu o uplaćenom novcu možete videti ovde.

Parkour Srbija vas poziva na poslednje Parkour okupljanje ove godine koje će se održati u Kragujevcu, 2.12.2012. godine sa početkom u 12h. Nalazimo se u 12h kod Opstine grada u ulici Zorana Djindjica (http://goo.gl/maps/6R8Cs) a odatle idemo na lokaciju za trening. Molimo Vas, dođite na vreme. Pozdrav i vidimo se!

Parkour Srbija obaveštava da će se u Beogradu (kod Sava Centra – tačna lokacija ovde), 29.9.2012. godine sa početkom u 12h održati Parkour okupljanje povodom nove sezone u Parkour školi koja će početi od prvog oktobra. Ova sezona donosi nove promene,  pa vam savetujemo da pogledate stranicu Parkour škole klikom ovde.

Specijalni gosti na ovogodisnjem okupljanju povodom otvaranja škole su Dino Djurdjević i Ayla Sušić iz Štutgarta (Nemačka). Neki od vas se sećaju Dina iz 2008. godina, kada je sa David Bellom i njegovim timom snimao film Okrug 13 – Ultimatum u Beogradu. Saradnja sa Davidom se nastavlja i u filmu Babylon A.D (sa Vin Dizelom) kao i odlaskom na veliku radionicu u okviru Davidovog tima u Njujork. Ayla Šušić je član grupe Freequence i jedna je od najsimpatičnijih Trejserki koje smo upoznali. Brz napredak koji ostvaruje u treningu, trenirajući nekoliko godina, je rezultat posvećenost prema Parkouru. Njih dvoje su aktivni članovi Parkour Štutgarta i svojim radom doprinose razvoju Parkoura u Evropi ali i šire.

Više nego dovoljno razloga da se vidimo na okupljanju u Beogradu!

Parkour Srbija obaveštava da će od 1. oktobra početi nova sezona Parkour škole “PKS” u Beogradu. Očekuje nas dosta promena kao što možete videti i na samom sajtu a pre samog početka imaćemo jedno iznenađenje krajem septembra (više informacija uskoro na sajtu).

Molimo sve zainteresovane (i naše članove od prošlih godina) da posete stranicu Parkour škole “PKS” klikom ovde i da se prijave.

Parkour Srbija obaveštava da će se 25. i 26.8.2012. godine održati Street art festival na kome će se, pored različitih učesnika, naći i trejseri iz Kraljeva i Trstenika. Planiran je trening i priča o Parkouru pa ako ste u blizini Kraljeva, svratite. Više informacija ovde.