fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

charles4

– Šta se u tvom životu trenutno dešava vezano za parkour (Culture Parkour, Parkour centar…)?

Мојa osnovna delatnost je da se razviju i stvore umetnički projekti u okviru parkour-a i freerunning-a u mojoj organizaciji. Takođe sam radio sa David-om Belle-om i drugim partnerima koji nas podržavaju, kao što je Sebastien Foucan, na obrazovnim projektima koji će omogućiti budućim generacijama trejsera i drugim ljudima koji žele da im ovaj sport bude hobi da imaju najbolje moguće uslove. Želimo da stvorimo mesto gde ćemo moći da prenosimo naše znanje i iskustvo svima koji to žele.

– Koja je bila tvoja inspiracija da počneš da treniraš parkour, pošto masovni mediji nisu bili toliko razvijeni kao danas?

Našao sam snagu da počnem trenirati parkour kroz snagu grupe čiji sam bio član. Ja sam već tada znao da sam živeo, kroz treniranje parkour-a, nešto veoma snažno i da sam morao da dam svoj maksimum kako bih zaslužio tu šansu. David Belle je mnogo doprineo mom učenju, ja mu mnogo dugujem…

– Kako je izgledao tvoj trening na početku, a kako izgleda danas?

Naši treninzi su bili veoma teški, kako fizički, tako i mentalno i moralno. Znali smo kada počinjemo ali nikada nismo znali tačno vreme kada završavamo! Za nas je to bio način života. Takav način života je zahtevao potpunu posvećenost i svakodnevne izazove.
Sa vremenske distance, ti treninzi su nam pomogli da postignemo dobar nivo treniranja u ovoj disciplini ali takođe su nam omogućili da i danas, posle 20 godina, nastavimo sa treninzima parkour-a sa solidnom osnovom i dobrom fizičkom kondicijom.

charles3– Šta misliš kako društvo i mediji utiču na parkour sada, a kako kada ste vi počinjali?

Mislim da su mediji svakako dozvolili svetu da se upozna sa parkour-om ali nažalost, oni se previše fokusiraju na aspekt „spektakulatnosti“ a ne na rad i kvalitete koji su potrebni za bavljenje ovom disciplinom.
To je rezultiralo da više stotina mladih vidi parkour kao priliku da bude poznat i da zaradi novac. Mnogi pokušavaju da stvore sliku o tome kako oni stvaraju uslove u kojima prihvataju veliki rizik. Cilj parkour-a nije da se uzimaju veliki rizici. Upravo suprotno, da se trenira kako bi se „savladale“ opasnosti i kako bi se prijatno osećali u svom okruženju. Da biste to postigli, potrebno je nekoliko godina rigoroznog treninga.
Nažalost i nenamerno imamo deo odgovornosti u svemu tome jer većina ljudi otkriva parkour kroz filomve koje smo mi radili. U naše vreme Facebook i Youtube nisu postojali (o da!). Teško je da ljudi danas razumeju da je uspeh koji smo mi postigli na sportskom i umetničkom planu rezultat dugogodišnjeg rada.

– Koja je tvoja životna želja kada si bio dete, a koja sada?

Kada sam bio mali čitao sam mnogo stripova i zamišljao da sam super heroj gledajući Spajdermena koji koristi svoje moći da spasi ljude. Danas još uvek čitam stripove i osećam se „kao“ heroj jer sam kroz parkour doprineo da se donese nešto pozitivno ovom svetu. Moja želja je da parkour nasledi dobre ambasadore koji će želeti da nastave ono što smo mi započeli.

charles2

– Da li sebe smatraš, ili bolje rečeno grupu „Yamakasi“ kao „tvorce“ ADD-a/parkour-a/freerunning-a/kako god?

Da, na neki način. Ono što želim da kažem je da smo mi „ponovo stvorili“ prirodnu fizičku aktivnost naših predaka, koju udobnost našeg modernog društva sve više i više zapostavlja. Trčanje, skakanje, penjanje su osnove parkoura, a to je ono što čovek čini za svoj život, dok smo mi samo „probudili“ svest o tome.

– Da li si imao neke povrede tokom treninga i koliko često treniraš?

Moja najveća povreda bila je iščašeno koleno. Pao sam niz stepenice!
Inače, do sada ništa ozbiljno. Da kucnem u drvo! Treniram najmanje tri puta nedeljno, u proseku po tri sata.

– Da li treniraš zimi (napolje, unutra, ili i jedno i drugo)?

I jedno i drugo, u mojim godinama moram manje da „naprežem“ svoje telo, tako da je sala dobro mesto da se nastavi sa treninzima tokom zime. Biti i trajati…

– Da li misliš da metod kretanja, specifični životni stil i filozofija koju ste vi kao (Yamakasi) grupa formirali i predstavili svetu ima svetlu budućnost?

Mislim da je taj novi pristup sportu za neke način života dok će se za druge i dalje razvijati u budućnosti. Ljudi žele da se vrate stvarima koje su zdravije, realnije i korisnije za njihov život. Naše savremeno društvo stvara dosta stresova i problema. Ljudi imaju potrebu da se osećaju bolje i da se suoče sa poteškoćama u životu. To dobro pokazuje uspon parkour-a u svetu.

– Koje je tvoje mišljenje o takozvanim „takmičenjima“ u disciplini? Koje je tvoje generalno mišljenje o takmičenjima?

Ja stvarno nemam mišljenje o toj temi. Živimo u svetu gde se eksploatiše sve što može da donese novac i slavu. Takođe postoje ljudi koji imaju takmičarski duh i vole rivalitet sa protivnicima. Osnova borilačkih sportova je zasnovana na samooodbrani, danas imamo takmičenja poput MMA (Pomešane borilačke veštine). Red Bull (čije piće mnogi trejseri konzumiraju) organizuje parkour/freerunning takmičenja u kojima mnogi trejseri učestvuju. Ne treba zaboraviti da je to ekonomija koja održava u životu hiljade ljudi. Da li ja treba da sudim? Da li to predstavlja glavnu opasnost za zaustavljanje svega ovoga? Da li imam neku bolju alternativu? Mislim da ima i dobrog i lošeg u tome. Ja se fokusiram na ono što pokušavam da uradim dobro i to mi već oduzima puno energije.

– Kako su tvoja kolena nakon toliko godina treninga?

Osećam malo veću težinu nego ranije, ali sam srećan što i dalje ne osećam bol u kolenima dok se krećem čak i posle 20 godina parkour treninga iza sebe…

charles5

– Šta je najvažnija stvar koju si naučio kroz parkour, i da li misliš da to što ste vi pokrenuli ima snage da postane metoda za pozitivnu promenu u društvu?

Parkour mi je doneo mnogo stvari. Tokom godina radio sam i na fizičkom i na mentalnom planu. Istrajte uprkos teškoćama i stalno postavljajte sebi pitanja kako bi napredovali. Parkour, onako kako ga ja vežbam mi pomaže da budem bolji čovek, donosi mi mir i ravnotežu u svakodnevnom životu. Ova disciplina ili životni stil ima mnogo toga da ponudi ljudima koji je treniraju u našem današnjem društvu.

– Da li imaš neki cilj u svom treningu ili nešto na čemu želiš raditi u predstojećim mesecima/godinama?

Trenutno, moj cilj je samo da nastavim da treniram što je duže moguće i da pomognem ljudima koji žele da se razviju kroz ovu disciplinu.

– Opiši parkour u 10 reči?

Snaga, Skromnost, Volja, Prijateljstvo, Okretnost, Hrabrost, Poštovanje, Čast, Smisao, Kreativnost

– Za kraj, šta bi poručio trejserima u Srbiji?

Želim im snagu i hrabrost u njihovom učenju parkoura. Poznajem nekoliko trejsera iz Srbije koje jako puno poštujem. Pozdravljam Bokija i sve moje prijatelje iz Srbije.

Za Parkour Srbija preveli Dejan Kostevski i Milica Petrović, intervju uradio Bogdan Cvetković.

Nazad