fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

– Kratko se predstavi (odakle dolaziš, koliko dugo treniraš i čime se baviš u životu)?

Zdravozdravo, dolazim iz Novog Sada. Treniram 7 godina. U taj period računam i vreme kroz koje sam u početku gradio jasniju sliku o parkouru. Bavim se fotografijom, dizajnom, and last but not least, izvodjačkim umetnostima kako je Straja rekao, odnosno baratam vatrom, hodam na štulama, žongliram…

– Kako si dosao na ideju da počneš da treniraš parkour i kako je to uticalo na tebe?

Isprva, video sam na tv-u klip zvan “Evolution” (praktično freerun klip), i privukli su me atraktivni skokovi. Raspitao sam se kako se zove disciplina i da li ima neko kod mene u gradu ko trenira. Kako nisam naleteo na slične surfajući po internetima, počeo sam da idem u gimnastičku salu sa drugom (Mirko), gde smo samouko počeli da vežbamo “tricking” . Jedno vreme sam posvećivao samo trikovima i elementima gimnastike, i praktično, onome što danas spada pod “Free-Running”, da bih kasnije upoznao dva momka (Boris i Marko), koji su mi predstavili termin “parkour”, i spojili sa Bokijem. Poslao sam Bokiju snimke Mirka i mene (na čijem uvodu je pisalo nešto tipa: Urban Crew Parkour team), pitao ga za mišljenje, da bi mi obrazložio definiciju parkoura i njegovo lično vidjenje. Od tog momenta sam počeo da gradim sliku o parkouru istraživajući, učeći, koristeći ondašnji “Parkour Srbija” forum, i polako korigovao svoje treninge i razmišljanje u smeru kako treniram i razmišljam danas. Kako je uticalo na mene? U početku, osećao sam se pun sebe, i mislio sam da znam puno više nego što sam znao u toj oblasti.

– Šta je za tebe Parkour i zašto treniraš Parkour?

Za mene je parkour tačka koja igra izmedju discipline i ležernosti. Put na kom ne moram da se krećem brzo da bih brzo učio. Školu gde sam sebi upisujem ocene u knjižicu, bez želje i mogućnosti da varam. Mesto gde mogu da budem sam iako sam sa nekim, kao i da budem sa nekim kada sam sam. Treniram parkour zato što se dobro osećam kada imam ciljeve koje mogu da ostvarim jedino uz pomoć čitavog svog bića. Volim da izazivam svoju kreativnost. Osećam da me to postepeno čini celokupno boljim, jačim, istrajnijim… Treniram zato što kroz zabavu i svojom voljom, se spremam za deonice u životu koje nekad nisu zabavne i ne dešavaju se mojom voljom.

– Kako je bavljenje izvođačkim umetnostima uticalo na tvoj stav o parkouru?

Sa fizičke tačke gledišta, razvio sam koordinaciju. Razvio sam i jak ego, ali još bitnije, kako da ga kontrolisem. Situacije u kojima morate da izaberete jednu od mnoštva opcija u deliću sekunde su dosta doprinele odlučnosti, a odlučnost ume da bude nekad bitnija u datom momentu od svih veština koje posedujete. Kroz izvodjačke umetnosti sam stekao znanje koje bi mi kroz same treninge i svet parkoura došlo takodje, ali, cenim, kasnije. Ovo je neka vrsta prečice. Otkrio sam duh parkoura u izvodjačima, iako nisu nikad trenirali parkour, i da ti odgovorim konačno na pitanje, time sam naučio, ili bolje reći, utvrdio, da mogu trenirati parkour i kroz druge stvari, isto kao što me parkour trenira i za više
od “skakanja po zgradama” 🙂

– Da li misliš da u našoj organizaciji postoje klanovi, i manje grupice ljudi koji se izdvajaju od ostalih i koji misle da su “popili svu pamet ovog sveta” ?

U našoj organizaciji ne, dok generalno na srpskoj pk sceni postoje takvi ljudi. Mogu se setim evo odmah jednog, čije ime ako izgovorim, moraću da radim sklekove. A ne rade mi se sklekovi, sad sam jeo. Svugde postoje grupice koje se izdvajaju i koje su popile “svu pamet ovog sveta”. Ja sam bio u jednom trenutku opasan popijač pameti, i ponekad u nekim situacijama umem još uvek da se postavim tako, doduše, mnogo redje. Sve to dodje na svoje mesto.

– Kako ti vidiš Parkour Srbiju?

Parkour Srbiju vidim kao levak koji usmerava ljude sa različitih strana, kako bi lakše ušli u mega gigantsku flašu parkoura. Levak je žute boje, i ja sam kroz njega prošao radeći rollove. Mislim da scena ima dobre temelje koji će mnogo pomoći budućim i sadašnjim trejserima da izgrade pravilnije/pravilno mišljenje o parkouru, i sebi kao pojedincu unutar parkoura.- Kakvo je tvoje mišljenje o Parkour sceni u Srbiji?

– Oceni kvalitet treninga trasoša u Srbiji, globalno gledano, ocenom 1-10?

Bar 40% ljudi koje sam sreo i koji treniraju, imaju duh koji mi se dopada, i smatram da su na pozitivnom putu kako bi bili zadovoljni sobom i time što rade. 40% je dobra brojka. Ne mogu da se odlučim izmedju 7 i 8. neka bude 7,73.

– Koji su tvoji trenutni ciljevi u treniranju, tj. šta zeliš postići u recimo, godinu dana…

Nemam cilj. U fotografiji imam cilj, u izvodjackim veštinama imam cilj… Parkour je drugi svet.

– Na šta se trenutno najviše koncentrišeš kod svog treninga?

Otkrivanje novih stvari, putanja, kretanja, pokreta..

– Kako izgleda tvoj trening “parkoura” i koliko puta nedeljno treniraš?

Dok sam preko leta putovao, trenirao sam gotovo svaki dan. Sada je intezitet treninga opao drastično, najviše zbog posla, stoga ne mogu baš tačno da ti sročim tu informaciju, ali kada bi povukli neku srednju vrednost, mislim da bi se svelo na dva dana nedeljno. Tokom godina koliko treniram parkour, konstantno imam rast i opadanje BT/N-a (Broj Treninga po Nedelji :P). Nekad je svojevoljno, nekad nije mojom voljom, ali uvek napredujem brže nakon takvih pauza, i jedino što mi se nadje na udaru bude fizička spremnost, koju brzo povratim. Zaslužuju i telo i um odmor s vremena na vreme. Moj trening… Najviše bih skrenuo pažnju na to da se uvek trudim da pronadjem nove i zanimljive stvari koje bih mogao da radim na treningu. Neke iziskuju više snagu, neke kretanje… Zavisi od lokacije do lokacije, od dana do dana, i od raspoloženja. Što se tiće zagrevanja, nekad ga radim “školski”, a nekad se zagrevam kroz lagano kretanje, zavisno od toga kako se osećam.

– Koliko puta nedeljno radiš treninge snage?

Taj vid “treninga snage” se može reći da provlačim kroz regularne treninge kada osetim potrebu za tim, ali nikad ne radim striktno treninge snage. Kada sam kod kuće, skočim iz kreveta nekad da odradim koju seriju varijabilnih sklekova, i to je mozda najbliže tome na šta si ti mislio verovatno. To radim gotovo svaki dan.

– Da li misliš da su parkour škole korisne u učenju osnova parkoura? Ako da, kako bi trebali treninzi da se organizuju i u kakvom okruženju?

Moje lično vidjenje škola ću sročiti za pocetak ovako: Nisam ni za ni protiv parkour škola. Lično mislim da će se osoba izgraditi u parkouru kao ličnost bolje ako samoinicijativno posegne ka nekim odgovorima i trudi se da dodje do njih, umesto da ih dobije servirane. Takodje ne volim rec “škola”. Sugerise na neko moranje i obavezu, sto parkour sigurno nije. Ono što podrzavam je koncept aktivnog oglasavanja treninga kako bi novi ljudi mogli da dodju i nauče više o parkouru i samom treningu. Viva la fejzbuk. I početnik i napredni trejser mogu i trebaju s vremena na vreme da se nadju u poziciji “trenera”, odnosno onog ko pomaže drugom da nauči nesto, ali smatram da ne treba da se izgradi takva slika o nekoj osobi da ga možete osloviti sa ” trener parkoura”. Jedna po meni bitna stvar koju ću da naglasim je, da kada bih morao da se pitam, ne bih uopšte dovodio u obzir treninge u sali, posebno ne za početnike. Niko te ne može bolje naučiti da postuješ mogućnosti svog tela i razumeš svoj strah, od betonskog zida koji ne prašta. Uglavnom, još uvek je mlada ta tema kod nas, i ostaje da se vidi još u kom će smeru ona da odvede ime “parkour”.

– Pošto znamo i vidimo da si super fotograf, da li ti se dešava da u toku treninga iznenada dobiješ inspiraciju za fotkanjem, da li ti to ometa trening i šta misliš generalno o tim touch and go/malo treniraj malo fotkaj situacijama, da li ti se tu izgubi koncepcija treninga?

Odlično pitanje. Ne, nikako mi ne remeti trening. Ja volim da multitaskujem. Volim da radim više stvari od jednom, i da ih radim dobro. To mi je samo deo treninga jer volim to da radim, i volim da pruzim ljudima deo zadovoljstva koje doživim (ne, Pero, nemam vremena još uvek da editujem klip od čitavog leta). Nekad možda dodjem na trening i fotkam/snimam čitavo vreme, a nekad izadjem sa idejom da fotkam/snimam, pa treniram čitavo vreme. Nikad mi ne smeta ako slučajno jedna od tih stvari koje volim preovlada. Radim ono što volim i što zelim u datom trenutku. Nema puno filozofije tu.

– I za kraj, šta bi poručio Trejserima u Srbiji?

Poručio bih svima po medovaču! Za početak kraja, izdvojio bih prvo poruku za one koji su relativno novi u svetu parkoura: želim vam da svoje vidjenje parkoura gradite sami, a druge ljude i njihova mišljenja koristite kao smernice. Budite svoji. A za sve trejsere, Srpske, Hrvatske, Engleske, Makedonske, Svajcarske, Americke, Bosanske, Francuske… svetske: Dopustite kreativnosti da vas povede. Nemojte svoditi trening na kretanje, izdržljivost, snagu.. Svedite ga na nesto što je vase, i što vas ispunjava. Ne mora cak ni da se zove parkour 🙂

Nazad