fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

intervewzika– Kako si saznao za parkour?

Za parkour sam saznao kao i većina, preko interneta, gledajući momke kako skaču i preskaču! Skoro godinu dana sam ih imitirao na svoju ruku, dok se nisam upoznao sa zajednicom i počeo ozbiljnije da treniram.

– Sa kim si poceo da treniraš? Da li te je ta osoba podržavala ka napretku ?

Sam proces “počinjanja” ni meni nije toliko jasan, ali može se reći da sam počeo da treniram sa mojim drugovima iz osnovne škole i sa Petrom Ivančevićem iz Novog Sada, da bih kasnije trenirao sa još petnaestak trejsera iz Beograda. Svi su me oni podržavali u napretku na različite načine, za to i služi zajednica, a verujem da sam i ja njih.

– Da li smatraš sebe trejserom?

Da! Naravno, zavisi od toga šta pojedinac smatra da ta reč znači, ali za mene je trejser osoba koja ne samo trenira parkour, već ga i živi. Ne u smislu da je parkour jedina stvar u životu te osobe, već na to da vrednosti koje stekne kroz parkour prenese u svakodnevni život, i obratno. Samim tim, parkour će igrati veliku ulogu u životu te osobe.

–  Kakav uticaj ima parkour na tvoj život i da li je na prvom mestu u tvom životu?

Parkour trenutno čini poprilično veliki deo mog života. Ne volim da prioritizujem ovakve stvari, niti da veličam
samo parkour, ali generalno, trening mi jeste jedna od najbitnijih stvari u životu, a filozofija mi je pomogla da izgradim svoju ličnost. Kao što sam napomenuo gore, smatram da sam trejser!

– Koliko ti je striktna rutina treninga? Da li izadješ na trening sa namerom da radiš samo preceve i onda radiš samo to, ili izlaziš samo da bi trenirao?

Spadam u one osobe koje vole da planiraju svoj trening. Zašto? Zato što sam svestan svojih nedostataka, i znam tačno na čemu moram da radim. Ali naravno, obično jednom nedeljno na nekim grupnim treninzima ne postupam po planu već treniram sta mi je volja. Kombinacija svega toga po mom misljenju daje najbolje rezultate, ali ću uvek dati veliku prednost planiranju!

– Kada se suocavaš sa strahom prilikom radjenja novih izazova, kako prilaziš rešavanju tog problema?

interview 1Dugo se nisam suočavao sa strahom, jer sam donekle bio primoran da treniram na malo drugačiji način. Sada mi je to opet problem, ali umesto da se oslobodim svega, i samo uradim to (kada znam da mogu) kao što većina to radi, ja se oslanjam na brojna ponavljanja lakšeg problema i ponovnom dobijanju poverenja u svoje sposobnosti. To je sporiji način, ali nigde se ne žurim. Ne napreduje se od jednog skoka!

– Da li smatraš da si kroz parkour dovoljno upoznao sebe, da li smatraš da koracaš svojim putem, da li radiš one stvari koje te zaista ispunjuju i koje te čine srećnim, nevezano za parkour?

Nisam ni blizu potpunog upoznavanja sebe, ne bi onda život bio zabavan toliko! Sve u svemu, zadovoljan sam
svojim trenutnim životom, ali više razmisljam o nekoj budućnosti (što ne znam ni koliko je dobro). Ne mogu da radim samo stvare koje me zaista ispunjuju, brisanje prašnjavih polica po kući me ne ispunjuje ni malo naprimer. Samo se trudim da budem zadovoljan na kraju dana, što je teško ako je ucinak loš.

– Kako zamišljaš sebe, svoj parkour i aktivnosti vezane za njega za 30 godina?

Nisam još stigao dotle, najviše što sam gledao je nekih 15 godina od sada. Ne mogu da znam kako će se
stvari odvijati, i sve što mi padne na pamet je čista fantazija, ali voleo bih (i tezim ka tome) da i tada budem trejser! *Pogledati pitanje #3!

– Jedna reč koja te je asocirala na parkour kada si počeo, jedna reč koja te asocira na parkour danas?

Skakanje, život

– Da li nam treba cilj u Parkouru? Da li misliš da su svima potrebni ciljevi?

interview 2Svakako. Ljudi bez ciljeva su najsiromašniji ljudi! Kada ispuniš trenutni cilj, postaviš novi. Tako se napreduje u bilo kom aspektu zivota!

– Budući da se sve pk organizacije naravno bave širenjem parkura, zbog čega je dobro da na svetu bude više trejsera, ako izuzmemo aspekt novca od škola, odece, reklama…?

Parkour je predivan u svakom smislu te reči. Zašto biti sebičan i zadržati za sebe tako nešto?

– Da li misliš da je parkour u Srbiji postavio temelj samostalnog pravilnog razvitka?

Pravilnog ali ne i samostalnog. Zajednica je manje više organizovana, i ljudi su dobro povezani. Svako zna gde koga da uputi i svi delimo slična mišljenja. Sa druge strane, da Bogdana recimo kidnapuju i nikad ne vrate, sumnjam da bi zajednica nastavila da funkcioniše ovako, i to je ono sto je zabrinjavajuće.

– Šta misliš o parkour školama, akademijama, sertifikatima (kao A.D.A.P.T. npr.)?

Sve podržavam ako se dobro radi, i ako postoji dobar razlog da se radi. ADAPT, TRUST i ostali programi su
(koliko znam) dosta doprineli i imaju svrhu u odredjenim državama. Sa druge strane, na Balkanu svako može da radi šta hoće, tako da ne vidim poentu tih sertifikata ovde.

– Da li misliš da takmičarski duh kod trejsera ima samo loš uticaj na disciplinu ili postoji i nešto dobro?

Mnogo sam razmišljao o ovom pitanju i nisam došao do najboljeg odgovora. Smatram da ima loš uticaj, i to strašno loš.
Takmičarski duh izaziva ljubomoru i obratno, a to je jedna od najgorih osobina. Da ne pričamo da se sve to protivi
filozofiji same discipline. Još uvek nisam uspeo da nadjem dobre strane takmičarskog duha, ali ako neko pomisli na
napredak, odmah da mu kažem da je fizički napredak nebitan ako se ne napreduje mentalno. Sad, ko smatra da može
i mentalno da napreduje u parkouru uz pomoć takmičenja, neka preispita svoj parkour.

– Misliš li da postoji “trening za parkour” i “parkour”?

interview 3Parkour je definisana stvar. Ne sećam se da sam u bilo kom tekstu video pojam “trening za parkour”. Ako je parkour metod treniranja, a ti treniraš za taj metod treniranja…. Ništa to meni nema smisla. Treba se držati definisanog i prestati sa izmišljanjem novih definicija. Kao što ne možeš da izmeniš Njutnov zakon, tako ne možeš ni parkour.

– Ideš li u teretanu, i da li koristiš dodatke pri ishrani (suplemente)?

Nema ni mesec dana kako sam počeo u teretanu da idem, i već sam osetio mnogo beneficija. Do sada meni najbolja dopuna treningu definitivno, ali ne preporučujem svima. Pravilna ishrana je najvažnija, a suplementi stupaju na snagu kada niste u mogućnosti da se raznovrsno hranite (barem ja tako planiram da ih koristim).

– I za kraj, šta bi poručio Trejserima u Srbiji?

Čuvajte se od osoba u tenisicama za vel’ke stvari hahaha! Hranite se zdravo! Za svaku radnju morate znati razlog, tačnije zašto to radite. Nemojte surlati u prazno. Pronadjite nešto u čemu ste dobri, i držite se toga, jer sigurno postoji nešto što je vaša “specijalnost”  (bilo to parkour, umetnost, nauka neka, kuvanje…). Najgore što možete da uradite je da se izgubite, stoga, nadjite svrhu!

Nazad