fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

Parkour je pre svega prirodni metod koji bi trebalo da od čoveka stvori atletu sposobnog da se kreće i savladava sve prepreke na kopnu. U ovoj veštini postoji samo jedan cilj a to je efikasno kretanje.

Parkour ima za cilj da nauči čoveka osnovnim formama kretanja koja su već u našoj prirodi tako da je parkour direktno koristan za svakog pojedinca. Upravo zbog težnje ka efikasnosti i korisnosti u parkouru nema mesta za estetiku i pravila. Parkour ne može biti sport jer svako nametanje pravila ograničava veštinu. U parkouru ne postoji sistem rangiranja niti određen sistem tehnika. Postoje neke određene forme koje se vežbaju ali one ni u kom smislu nisu nametnute. To su jednostavno forme koje su se pokazale kao dobre ideje u određenim situacijama ali pošto je svaka prepreka jedinstvena kao i osoba koja želi da savlada tu prepreku (a da ne govorimo o trenutnom stanju tela i duha koji su opet jedinstveni za situaciju) pojedinac mora da se trenutno prilagođava situaciji. Parkour bi trebalo čoveka samo da nauči osnovnim principima kretanja. Improvizacija, trenutna snalažljivost i tačna procena situacije su veštine koje čovek razvija prirodno i spontano tokom svog vežbanja. Kako je već rečeno parkour bi trebalo da čoveka učini jačim, kako fizički tako i mentalno. Kao i svaka fizička veština parkour se počinje od malih stvari. Većina ljudi je sigurno bila impresionirana nakon što je videla parkour na televiziji ili internetu ali ukoliko čovek želi da postane atleta i ukoliko želi pozitivne efekte vežbanja mora krenuti od početka. Za neke sportove i veštine potrebno je razviti jedan deo tela međutim parkour traži celo telo. Potrebna je snaga u rukama ukoliko želite da se uhvatite za zid ali takođe je potrebna i snaga miši?a koji se ne vide (pa su vrlo često zapostavljeni) kao što su razni mišići u predelu kukova na primer. Čovek koji vežba parkour bi trebalo da kroz svoje vežbanje takođe konstanto istražuje i proučava fizičko vaspitanje. Takođe, sve što radimo van parkoura se prenosi u naš trening ali i obrnuto. Umni stav adekvatne analize situacije i traženja najboljeg mogućeg rešenja prema trenutnim mogućnostima se prenosi i na svakodnevne aktivnosti i to na podsvesnom nivou tako da čovek postaje slobodan u svom razmišljanju. Prilazi stvarima otvorenog stava i čistog uma, posmatra sve probleme kao prepreke koje se mogu preći uz određeni napor, svoje bivše probleme a sadašnje uspehe vidi kao pokretač a buduće probleme kao izazov i motivaciju. Još jedna bitna stvar je društvenost i individualnost parkoura. Naime, svako vežba isključivo za sebe i prema sopstvenim potrebama i željama. Zato je svako odgovoran za svoj trening. Ni u jednom trenutku ne sme biti poređenja ili bilo kakvog vida takmičenja. Ali pored ove individualnosti ljudi koji vežbaju parkour imaju u vidu da bi njihova veština mogla koristiti i drugima. U treningu bi uvek trebalo da bude mesta i za razmišljanje kako sopstveno kretanje iskoristiti i pomoći nekome ko nema veštinu ili trenutnu mogućnost kretanja (primer bi bila ekstremna situacija kao povreda noge na planini ili ne pristupačnom terenu, požar u zgradi, saobraćajna nesreća…). Altruizam je važan koliko i korisnost.
Možda iz ovih razloga parkour nema neki svoj prepoznatljivi urbani stil već uvek teži nekoj harmoniji sa sobom i okruženjem. Možda najbolji simbol parkoura jeste skroman čovek u istrošenoj trenerci i pocepanim patikama koji se kreće stvarno slobodno jureći neki svoj mali lični cilj koji je zadao sebi za taj trening…

Nazad