fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

Nečujnost, u većini slučajeva, je mera efikasnosti. Kretanjem sa stvaranjem najmanje količine zvuka pri dodiru sa tlom pokazuje se odlična mišićna kontrola. Ako želite da saznate kvalitet svoje koordinacije, spretnosti i ravnoteže, više slušajte nego što posmatrate. Što se manje čuje ,veći je nivo spretnosti.- Scott Sonnon, Master of Sports and U.S. National Coach

Zašto biti nečujan?

Bitno je shvatiti da ne treba biti nečujan iz istog razloga ,dakle postoji određena svrha. Ta svrha je poboljšanje kontrole psiho-motornih sposobnosti. Tihi pokret označava apsolutnu preciznost i propriocepciju tela. Svako takvo kretanje određuje čovek ,a ne puka slučajnost. Posmatranjem mačke zapaža se da je svaki pokret odmeren, doskoci iskontrolisani i bilo kakav nepotreban zvuk izbegnut. Mačke se kreću savršenom kontrolom.

Kako god se kretali ,koji god put odabrali ,nečujnost treba da bude sastavni deo vežbanja pk. U svakom aspektu sposobnost izvođenja manje bučnih i nečujnih pokreta biće korisna.

Kao i svugde, bitna je postepenost. Preporučeni su prvo (nečujni) doskoci sa klupe ili stola. Ovde sledeća tehnika dolazi do izražaja: doskok na prednje delove stopala sa postepenim amortizovanjem u čučanj uključivanjem mišića nogu. Položaj ruku trebao bi biti ispred trupa usmeren na dole radi što sigurnije ravnoteže. Ovo treba raditi dok se ne postigne potpuna (mačija) nečujnost. Onda pokušavati sa preciznim skokovima u dalj (precision), pa zatim sa vezanim skokovima u dalj.

Principi nečujnosti ne primenjuju se samo za doskoke. Treba, dakle, osluškivati korake pri trčanju i hodanju. Uvek u vidu treba imati efikasnost, energija mora biti usmerena napred ,a ne u visinu i dubinu. Glavu treba držati u istom nivou pri trčanju i hodanju. Ne treba biti preterano nagnut napred ni nazad. Mišići treba da su opušteni.

Umetnost nečujnosti

Bez obzira na to da je svakodnevni život pun buke ,svi imamo sposobnost da ga učinimo manje bučnim. Tiho kretanje ne samo da povećava spretnost kretanja , već značajno pospešuje sposobnost osmatranja okoline. Pomoću ovakve perspektive lakše nalazimo harmoniju sa okruženjem , što nam zauzvrat pomaže da se kroz nju krećemo tečno i s lakoćom.

Korist nečujnog kretanja prostire se izvan domena fizičke pripremljenosti. Napredujući kroz nečujno vežbanje primetiće se smanjenje suvišnih i nepotrebnih misli ,a doći će do značajnog povećanja koncentracije.

Doći će do potpunog oslobođenja od bilo kakve pometnje ,bilo unutrašnje ili spoljašnje.

Neka drugi prave buku ,mi ćemo naučiti da stvaramo tišinu. – D. Edwarde

Otkad je zabeleženo, ljudi pronalaze razne načine da poboljšaju svoje kretanje. Čovekov nagon za fizičkim samoprevazilaženjem je toliki da je vremenom postao religiozna strast. Američki starosedeoci – trkači ,tibetski jogi ,taoistički monasi i istočnjački majstori borilačkih veština ,svi oni su razvijali kontrolu kretanja do izvanrednih razmera, i tako često prevazišli prividne granice fizičkog kapaciteta.

Savremeni sportisti rade isto to, samo sa niim nivoom duhovne predanosti.’’Neumoljivi’’ napredak sportskih dostignuća predstavlja dokaz da ljudsko telo poseduje ogroman potencijal za različite oblike razvoja.

Obično se kaže da su sve ove transformativne vežbe, široko definisane kao pravilne vežbe posebnih kretanja sa istovremenom namerom samopoboljšanja.

U ovakvom globalnom i istorijskom pokušaju ljudi su otkrili nove spretnosti, snagu i koordinaciju koje se često nazivaju silama izvan ljudskih sposobnosti. Kineski Taoisti govore o smislu univerzalnog daha, stari japanski mačevaoci govorili su o kretanju uma kroz telo i njegovom usmeravanju pokreta, dok američki starosedeoci tvrde da im bogovi ili životinjski duhovi pomažu da brže trče, daleko iznad prosečnih sposobnosti, a Indusi milenijumima smatraju da se vežbanjem joge obično kretanje može preobraziti u nešto vanljudsko.

Istina je da šta god radili, ništa nije ’’vanljudsko’’ , sve to spada unutar čovekovog potencijala. Retko kad istražujemo taj potencijal u potpunosti, iz razloga što savremena shvatanja sopstvenih mogućnosti zahtevaju posebne lokacije, putovanja, vreme, specijalnu opremu, trening i novac. Takve aktivnosti dosežne su malom broju ljudi, prema tome velikom broju talenata nije pružena podrška. Freerun/Parkour ima za cilj da promeni to.

Za kratko vreme vežbači su stvorili nove vidove razvoja ljudskog potencijala. Od naizgled nemogućih podviga Davida Bela ,preko dinamične gracioznosti i jačine Blu-a ,do novih generacija vežbača koji se razvijaju pod njihovim uticajem ,napredak je jasan.

Kretanja i tehnike za koje su ranije trebale nedelje i meseci da se savladaju ,danas se uče za dan-dva. Skokovi i prepreke koji su pre samo dve godine podrazumevani kao teški, sada se s lakoćom izvode. Složenost kretanja se drastično povećala: Cat Leap se razvio u 180 Cats, 270 Cats, 360 Cats; varijacije preskoka su ogromne; precision skokovi se uporno prevazilaze kako u dužini tako i u preciznosti, a akrobatske veštine će izgleda zauvek dostizati nove granice.

Noviji vežbači čak prvo uče složenije manevre , a kasnije se bave osnovnim tehnikama, pokazujući neizmernu spremnost sveobuhvatnog shvatanja pk ,upijaju neophodne informacije i deluju prema sopstvenoj volji. Sve ovo se radi bez zaštite, strukturiranog treninga ,niti za neku nagradu. Teško je ne videti ovo kao evoluciju slobode izražavanja , i kao korak ka težnji da se prilagodimo urbanoj sredini.

Pk praktičari nisu jedinstveni u ostvarivanju neverovatnih fizičkih podviga, npr. Lung-Gom-Pa ’’Trans-hodači’’ sa Tibeta ,kreću se, zaboravljajući na umor i prepreke, prema posmatranom cilju, jedva dodirujući tlo. Upravo ovo može biti opis dobrog poznavaoca pk.

Posmatrajući kretanje Lung-Gom-Pa ,odaje se utisak da ih nosi vetar, samo toliko da klize po površini tla. Student tibetskog misticizma i folklora, Alexandra David – Neel zabeležila je svoje posmatranje Lung-Gom-Pa na severnoj ravnici Tibeta: ’’Nije trčao, već se činilo da se odigao sa zemlje ,kao da je bio obdaren elastičnošću lopte. Koraci su imali pravilnost klatna.’’ Ovo je već poznato jer je ovo jedna od aktivnosti sličnih pk kojom se ljudi bave hiljadama godina

Kako dakle pk može da ponudi nov i bolji nivo razvoja u odnosu na starije veštine?

Odgovor leži u pristupačnosti.

Pre svega, to je prava, transformativna veština dostupna svima , neograničena za određene lokacije; zabavna je u otkrivanju novih, raznovrsnih terena ; ne zahteva posebnu opremu (osim patika),ni određenu okolinu. To je umetnost usmerena prema individui, koja se razvija i napreduje sopstvenim tempom, na jedinstven način. Nikakvo elitno obučavanje nije neophodno ,a za početak ništa ne košta.

Pk se može baviti bilo ko, bilo kad i bilo gde. Baš ovaj stepen dostupnosti naprednog vežbanja omogućava nov spektar čovekovog razvoja. Ovo je umetnost koja enkapsulira (sjedinjuje) sve potrebne aspekte drevnih, transformativnih veština, obezbeđujući kako fizičku tako i filozofsku paradigmu za upotrebu od strane vežbača – na isti način kao što je ’’Do’’ , ili ’’Putevi’’ ,u Japanu. Zaista, Pk nudi put kojem svi treba da težimo, onom, dobrom, starom grčkom idealu ’’Mens sana in corpore sano’’ (U zdravom telu, zdrav duh).

Čuveni tibetski ’’trans-hodač’’ Lama Govinda jednom je posmatrao metode svih, istinskih transformativnih veština kao suštinu ’’koncentracije dinamičnog vitalnog principa’’, i nema razloga da Pk ne bude podrazumevan kao takav. Jedina razlika je u tome što su Lung-Gom-Pa tibetske metode joge kao i njihovi rezultati delimično skriveni i nepoznati.

Naravno , pravi napredak treba da ostvaruje svaki vežbač ,svakog dana – preobražaj pojedinca: za ovo nije neophodno obaranje rekorda, niko ne mora biti najbrži ili najjači. Jedini cilj treba da bude stalni i temeljni razvoj sopstvenih karakteristika.

Kada dozvolite ovom napretku da Vas odvede do vrhunca vaših sposobnosti ,otkrićete taj retki ,neporecivi osećaj da svi ljudi poseduju velike kapacitete za neobičan život.

Prevod Miloš Tomin

Nazad