fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

Sa prirodnog gledišta…
Većini ljudi dovoljna je šetnja, dok malo njih ima potrebu za trčanjem ,opet postoji određen broj entuzijasta (koji je svakog dana sve veći) širom sveta koji se ne zadovoljava pukim tumaranjem kroz život – oni se bave Parkour-om kvazi-akrobatskim (netakmičarskim) sportom, opisanim još kao ’’urban-steeplechase aerobics’’. Traceur (osoba koja se bavi Pk-om) ima zadatak da se kreće nesmetano u odnosu na prepreke (veće ili manje) tečno i neprekidno od tačke A do tačke B.

Pk je fenomen koji se širi kroz kulturu omladine celog sveta. Ova veština (naziv sport bi bio netačan) razvila se u predgrađu Pariza tokom 80-ih godina , kroz mladu grupu prijatelja koji su koristili teren bogat arhitekturom kao njihovo igralište. Najistaknutiji iz ove grupe bio je David Belle ,koji se smatra osnivačem Pk-a. Kroz veliki broj filmova,TV reklama i dokumentarnih snimaka koji su napravljeni posle 2000. godine ,veština se proširila i postala izuzetno popularna, naročito u rastućem broju entuzijasta gde je imala zabavni karakter.

Dok veliki broj posmatrača tumači Pk kao izgovor povratku Spider-man fantazija iz detinjstva, većina traceur-a kaže da je Pk mnogo više od toga i opisuju ga kao ’’Način života’’ , iako faktor zabave obuhvata vrlo važan deo u ovoj veštini. Pk obuhvata prolazak kroz urbanu sredinu i njene prepreke na najbrži i što tečniji način ,kao i korišćenje različitih skokova, preskoka i ravnoteže u tu svrhu.

Kako je rast Pk u svetu počeo da olakšava naše razumevanje novih načina na koji ćemo stupiti u interakciju sa arhitekturom i okolinom, ovaj pokušaj teži ka razumevanju da Pk može biti shvaćen u ekološkom kontekstu i kontekstu prirodne sredine ,i da takva veština naizgled ukorenjena sa građevinom stvorenom ljudskom rukom može biti shvaćena kroz njen odnos prema prirodi.

Temelji

Iako se David Belle široko smatra začetnikom Pk ,istorija ove veštine i uticaji na njen postanak i razvoj imaju dublje korene od igrališta Pariskog predgrađa 80-ih i 90-ih godina. Na Belle-a je značajno uticao njegov otac ,koji je kao vojnik razvio sličnu vrstu kretanja sa francuskom vojskom. Metode njegovog oca su u čvrstoj vezi sa George Hebert-om (1875-1957), francuski teoretičar i nastavnik fizičkog vaspitanja koji je razvio ’’prirodni način’’ treniranja.

Još kao mladić Hebert je dosta putovao sa mornaricom i postao zainteresovan za fizičke mogućnosti i kretanja urođenika. Primetio je da oni nisu koristili posebno vežbanje.

,,Njihova tela bila su izuzetna, gipka, okretna, spretna, izdržljiva i otporna ,ali nisu imali nikog drugog da ih podučava ,već su se sami prilagodili prirodi.,,

Kada se Hebert vratio u Francusku i postao nastavnik fiz.vasp. iskoristivši ono što su ga urođenici naučili počeo je da stvara sopstveni sistem vežbanja koji je nazvao ’’prirodni metod’’. U međuratnom periodu njegova podučavanja i metode rada značajno su uticali na standard fizičkog vaspitanja francuske vojske ,kao i na nemački gimnastički pokret i anglo-saksonski sport. Prirodni metod je objasnio na sledeći način:

Prirodni metod je sastavljen od vežbi koje pripadaju deset osnovnih grupa; hodanje, trčanje, skakanje, četvoronožno kretanje, penjanje, održavanje ravnoteže, bacanje, podizanje, samoodbrana i plivanje. Jedan trening se ,dalje ,sastoji od vežbi u prirodnom okruženju ,na stazi (ili terenu) veće ili manje dužine (od stotinak metara do nekoliko kilometara), po kojoj bi vežbač radio prethodno pomenute vežbe.

Ovo može biti urađeno na dva načina:

1- prirodni ili spontani način tj. Na neodređenoj maršuti u prirodnom okruženju.

2- u posebno određenoj sredini/okruženju

Sve vežbe mogu se izvoditi u toku kretanja kroz ove sredine.Vežbanje može trajati od 20 do 60 min.

Prema tome, Hebert je bio jedan od najranijih osnivača ’’parkoura’’ ,odnosno treninga na poligonu sa preprekama. Zapravo, takvi poligoni koji sadrže grede za ravnotežu,konopce i sl. često su nazivani Hebertovim poligonima. Takođe ,moguće je uporediti savremena avanturistička igrališta ,tačnije njihovu opremu sa ranim Hebertovim modelima iz 1900. Ovaj metod vežbanja, koji podrazumeva međusoban fizički uticaj korisnika i njegove prirodne opreme, jeste rani pokazatelj Pk, iz čega se dalje mogu zapaziti pravi koreni postojanja potrebe za interakcijom (međusobnim uticajem) sa prirodnim okruženjem.

U početku je ova veza bila isključivo sa prirodnim strukturama (kao i sa veštinom urođenika) ,kasnije sa razvojem malobrojnih građevina postavljenih u prirodnom okruženju (kao što je Hebertov ’’prirodni metod’’ i poligoni) ,i konačno sa ’’prirodnom’’ sredinom XX veka – urbano sagrađeno okruženje korišćeno u danas poznatoj veštini Pk.

Filozofija

Većina istinskih vežbača će se složiti da njihova veština nije samo fizička aktivnost već način života i ovo filozofsko stanovište ,iako teško za shvatanje običnog posmatrača, je ono što izdvaja pk od ekstremnog sporta ili zabavne aktivnosti.Foucan, koji je trenirao i učio od D.Belle-a , ističe da je ovaj mentalni aspekt veštine isto toliko važan koliko i fizički. Mentalni i duhovni elementi su u labavom odnosu sa istočnim filozofijama i religijom. Foucan još predlaže da se Jin i Jang odnos proširuje i u pk. Pokret koji je tečan i gladak (Meki stil) i pokret koji je jak (Teški stil) ,iako ne precizira koji se tiče kojeg. Mnogi, kao Foucan, opisuju krajnji cilj pk kao ’’nalaženje puta’’ ,fraza i ideja slična Taoističkim verovanjima. Taoizam obuhvata uticaje drevne kineske teorije o Jin i Jang-u u svojem razumevanju ’’Puta’’; Keller komentariše:

Iako kineska reč Tao bukvalno znači put ,staza koju treba pratiti ,ovim terminom se objašnjava misteriozan, večan ,neobjašnjivi princip koji ostvaruje red i harmoniju univerzuma. To je prirodni tok. To je apsolutna ,neiskazana istina i moć. Tao nije etički princip ,ali je izvor etike i svih fizičkih formi.

Ovi koncepti toka,harmonije i ’’puta’’ su sigurno u vezi sa parkourom. Stephane Vigroux je iskusni traceur koji je uključen u ranije stadijume pokreta D.Belle-a. Učesnik je pk dokumentarnog filma, U$F Volume 3, stvorenog od strane Urban Freeflow – najveće pk zajednice na svetu. Vigroux smatra da kada se zaista upustite u kretanje pk osećate se sami. Fokus je ne vama,okolini i putu. Slično, iskusni traceur Jerome Ben-Aoues objašnjava u dokumentarnom filmu ’’Jump London’’:

,,Najvažniji element je harmonija između vas i prepreke ; kretanje treba biti elegantno ….Ako uspete da elegantno pređete preko ograde,to je divno ,i bolje od toga da ste rekli preskočio sam kocku. U čemu je tu svrha ?

Sloboda je ključni aspekt – gotovo izbegavanje momenta. Nije ni čudo da je vežbanje definisano praćenjem ubrzane potrebe za bekstvom od zapušenosti savremenog predgrađa.

Ostale veze sa istočnom filozofijom su u obliku discipline, samopoboljšanja i uzajamne zavisnosti. Dok je spoj sa okolinom individualan, traceur-i se najčešće nalaze u ‘’klanovima’’ (tako se njihove grupe nazivaju). Vežbanje sa grupom drugih traceur-a na treninzima poznatih kao ‘’Jams’’ preporučuje se radi boljeg napretka vežbača. Većina traceura se slaže da prava filozofija pk ne treba da sadrži takmičenje i razmetanje ,već da se svako razvija i poboljšava svojim tempom korak po korak ,skok po skok. Naglasak je na sposobnosti pobeđivanju prepreka ,a ne jedni drugih.

Vežbač i okolina

Filozofska debata o izbijajućim pk aspektima pomaže nam da shvatimo odnos kojem vežbači teže da ostvare međusobno i sa njihovim prirodnim okruženjem. Kretanje dobrog traceura je izraženo najčeše frazom ‘’tečan kao voda’’. Kada njihovo kretanje postane takvo da se tehnike koje koriste pri prelasku prostora čine lake i prirodne , poređenje sa vodom je očigledno ,ne samo zbog ideje gracioznosti i umetnosti kretanja već takođe zbog toga da voda može biti povezana sa rušenjem barijera i prepreka svojom neprekidnom tekućom silom.

Veze sa idejom donekle primitivnog, životinjskog (animalističkog) pristupa kretanju kroz grad, izražene su u nekim od osnovnih elemenata pk. Čovekova tendencija za korišćenjem samo donjih ekstremiteta u kretanju je zanemarena; elementi kao što su Cat Leap (franc.saut de bras – skok rukama) ,Monkey Vault (franc. saut de chat- skok mačke) i Cat Balance zahtevaju oponašajuća životinjska kretanja koja omogućavaju traceur-ima da efikasnije savladaju prepreke. Ova naizgled neprirodna kretanja , pravilno izvedena ,nekako se čine lepim. Ovaj deo pk može paralelno biti upoređen sa modernim plesovima i veštinama kao što je npr. Kapoera. Pk tehnike zasnovane su na što efikasnijoj upotrebi tela. Krajnji cilj trčanja uvek treba da bude dostizanje željenog odredišta ,što efikasnije moguće.
Traceur iz San Franciska (SAD) ,komentariše da je poštovanje prema okolini ključni element pk:
Još jedan aspekt pk mentaliteta je kako gledate i delujete u skladu sa prirodnom sredinom. Nasuprot sportovima tipa skejtbordinga , gde sportisti s nepoštovanjem oštećuju i uništavaju arhitektonsku okolinu, traceur-i se prilagođavaju prostoru trudeći se da kroz njega ’’teku’’ efikasno. Kaže se da je pk ’’način života’’, i to je tačna tvrdnja. Čak i kada ne trče, traceur-i razgledaju svoju okolinu,procenjuju prostor i zamišljaju sopstveno kretanje.’’
Jedna od najvećih dobrobiti pk ,koja je pomogla njegov razvoj, jesu oprema i sprave ,naročiti manjak potrebe za dodatnom opremom. Zapravo svako se može baviti pk ,bilo gde! Sve što vam treba je dobar instruktor. Očigledno je da postoje mesta koja omogućavaju bolju tehničku nadgradnju vežbača ,ali ona ne moraju biti u urbanom okruženju. Drveće,stene i balvani su poklon prirode za pk. S druge strane urbana sredina pruža interesantnije lokacije za vežbanje. Ovo je možda na prvi pogled kontradiktorno filozofiji ‘’ stopiti se s okolinom’’ i postati što ‘’prirodniji’’. Ovo nam pomaže da razumemo sledeće: Pk podrazumeva korišćenje svega što je ispred Vas ,nije Vaš problem kako se to našlo tu ili zašto je tu ,već kako se može iskoristiti ,na neki način može se reći da ova veština izbegava arhitektonsku okolinu i njene nametljive oblike ,ignorišući građevinu kao braijeru ili granicu.

Poštovanje nije usmereno samo prema urbanoj sredini ,već i prema samoj ličnosti. Brojni internet forumi ,raznih ‘’klanova’’ iz čitavog sveta, naglašavaju potrebu za čuvanjem i negom tela. Tekstovi o zdravoj ishrani, pravilnom istezanju, zagrevanju i čuvanju su uobičajene teme.
Ono što je potrebno je da Vaš trening mora biti održiv. Da bi bio takav on ne sme da ugrožava Vaše zdravlje , ni na kakav način. Da li je ovo moguće ? DA -zapravo dobar pk trening može poboljšati vitalnost i ojačati telo. Kako je ovo moguće?
Moguće je kroz kompletan pristup vežbanju koji ujedno i priprema i održava telo za buduće treninge. Mera prave efikasnosti ma koje displine –i vežbača- je takođe njihovo trajanje ,odnosno održivost. Može li se vežbati onoliko koliko želite ,sa malo ili bez neželjenih efekata? Ako način treniranja omogućava da se, kratkoročno, izvode zahtevniji elementi ,a rezultuju preranom fizičkom degeneracijom, najverovatnije se radi o nepravilnom izvođenju. Kao zaštitnici sopstvenog zdravlja i kvaliteta života ,moramo biti sposobni da procenimo naše metode vežbanja i uverimo se da su što bezbednije ,a pored toga i korisne. Interakcija sa arhitektonskom okolinom je toliko ključna za pk da je zapravo ona odredila razvoj fundamentalnih (osnovnih) tehnika razvijenih u predgrađu Pariza.
Prve tehnike došle su sa prvim preprekama. U Lisse (predgrađe Pariza gde je D.Belle vežbao) ,postoji neka vrsta prepreke kojoj se treba prilagoditi.Nije se tražila određena tehnika i na taj neodređen način nastale su prve tehnike. Prepreka je te koja određuje tehniku.

Ekspanzija

Mnogi današnji traceur-i priznaće da su sa pk upoznati preko medija. U reklamama za BBC,Nike i Toyota učestvovali su rani osnivači ove discipline i tako zadobili pažnju čitavog sveta. Emitovanje 2003. na Channel 4 dokumentarnog filma ‘’Jump London’’ ,u kojem su učestvovali Johann Vigroux, Stephane Vigroux, Ben Aomes i Foucan trčeći preko krovova poznatih zgrada glavnog grada Engleske ,pokazalo se glavnim uzrokom povećanja broja zainteresovanih za ovu veštinu. Dok se nije snimio nastavak 2005. ‘’Jump Britain’’ Foucan-u i Aomes-u se pridružila grupa engleskih traceur-a pod nazivom Urban Freeflow ,oni su bili primer rasta i razvoja koji je pk postigao tokom godina.
Mediji su zainteresovani za pk zbog njegove sveže, mladalačke strane ,kao i zbog njegovog kitnjasto predstavljenog portreta. Savremena ,urbana kultura zahteva što više uzbuđenja ,pa je tako i u medijima pk često dočaran raznim vratolomijama, poznatijih kao’’trikovi’’. Stoji pitanje, da li je i sam naziv u vezi sa medijskim potrebama – stvaranje pogrešne slike o ovoj veštini ,da je prepotentno izvođenje vratolomija istinski pk.
Postoje ,dakle dva smera: onaj koji ostaje pri prvobitnim filozofijama pk,’’put’’, i ostvarivanje tečnosti pri kretanju, i onaj, koji obuhvata zabavu i želju za isticanjem.

Zaključak
Razumevanjem pk pomaže nam da izgrađenu okolinu sagledamo na potpuno drugačiji način.Traceur-i redefinišu prostor načinom na koji ga koriste. Ne samo što su ’’Jump London’’ i ’’Jump Britain’’ motivisali gledaoce da se bave veštinom ,već je i skrenuta pažnja na znamenitosti Velike Britanije i Londona. Uvideći ove mogućnosti ,RIBA je pozvala Urban Freeflow tim da nastupi na Trafalgar Square-u na otvaranju Architecture Week 2005. Možda postoji način da kroz pk ,vežbači i posmatrači nađu nove načine poštovanja urbane sredine. Baveći se pk, većina ljudi počinje da shvata da postoji više varijanti prelaska određenog prostora. Duži vremenski period potreban je kada um pokušava da prilagodi potencijal kretanja po terenu i određenim kretanjima koji ranije nisu bili poznati, niti uzimani u obzir. Čak i osobe koje vežbaju godinama ,i dalje pokušavaju da nađu nove načine kretanja. Jasno je da je pk bitno povezan sa urbanim okruženjem i izgrađenom sredinom. Kroz svoju istoriju, razvoj i filozofiju postoje pokazatelji i veze sa ekologijom ,održavanjem i idejom o jedinstvu sa okolinom. Umetnost kretanja sa jednog mesta na drugo sa tečnošću omogućava drugačiji pogled na okolinu. Cilj traganja jeste postati deo okruženja ,u smislu razvoja uma i tela. Parkour – umetnost kretanja – zaista može, u nekom pogledu biti definisan kao’’prirodan’’.

Prevod sa urbanfreeflow.com – M.Tomin)

Nazad