fbpx
cialis for daily use 5 mg for sale. canadian pharm meds. cialis daily vs. propecia from canadian pharmacy. herbal erection pills canada. vipps online pharmacies no perscription

Parkour se znatno širi po svim stranama sveta ,neki bi rekli na zabrinjavajuće nekontrolisan način, ali pored toga okuplja sve veći broj vežbača. Među njima , pojavljuje se zajednica ,koja počinje da izbija na površinu, sa brzim porastom broja članova i talenata , što se više nikako ne može zanemariti kada se govori o svetskoj zajednici , odnosno ženskoj pk sceni.

Proveo sam nekoliko meseci u Londonu i podučavao na skoro svakom Parkour Generations Women’s Jam i Class (treninzi i seminari) , stoga sam stekao predstavu šta i kako one rade. Takođe , sam trenirao sa veoma posvećenim ženama iz Engleske ,ali i iz različitih strana sveta poput Kanade, Brazila i drugih ,a nadam se i sa još više njih u budućnosti. Saznao sam da je moj razvoj kroz pk bio ,po mnogo čemu, vrlo sličan razvoju mnogih žena sa kojim sam se susreo: početak sa ogromnom motivacijom, ali i velikim nedostatkom samopouzdanja sa čime se treba izboriti. Ovo se viđa kako kod početnika ,tako i kod iskusnijih vežbača , i iz ličnog iskustva mogu reći da je sumnja u sebe ništa drugo do faza u procesu razvoja i napretka , ali sa vežbanjem i posvećenošću um se bistri. Kako bi Antoine de-St Exupery sročio: ’’Onaj ko se suoči sa preprekom , otkriće sebe’’ , a ko bi drugi nego traceuri.

Isto tako tamo gde ima svetlosti ne može biti tame, gde postoji svest tu nema sumnje, dakle postojaće samopouzdanje. Gotovo svako poseduje potencijal koji čeka da se oslobodi. Muškarci ili žene , visoki ili niski ,slabi ili jaki itd. Sve to je nebitno. Nije važno odakle se počinje, već koliko daleko želiš da ideš.

Razumem da se mnogo žena još uvek ne oseća opušteno u sredini gde su ,do pre par godina , većinu činili muškarci , i da iako je nekoliko trejserki počelo da ide u svom nekom smeru (svojim putem) ,izražavanjem ženskog potencijala kroz pk, ženski ’’put’’ /smer/način i dalje ostaje tajna: žene imaju drugačiju kompoziciju tela za razliku od muškaraca , te moraju drugačije da se kreću.

Kod žena koje su se bavile penjanjem uz stene , primećuje se razvoj novih načina penjanja ,zasnovanih adaptiranjem na njihovu specifičnu morfologiju, koje karakteriše tehnika i manji utrošak energije, što govori o uspehu u disciplini naizgled predodređenoj za muškarce. Dosta puta mi se desilo dok sam se penjao u Fontainbleau (Francuska) ,da me žene nadmaše ,iako sam bio u prednosti u pogledu fizičke snage ,a što se tehnike tiče ne bih rekao da sam totalni početnik.

Isto tako ,znam da će postojati ženski način bavljenja pk-om i da će se razvijati tokom narednih godina. Mora da je vrlo uzbudljivo danas biti ženski trejser/trejserka/traceuse , jer će se ucrtavati put kojim će mnoge žene poći!

Kada bih ,na osnovu svojih zapažanja, nabrojao osnovne poteškoće trejserki ,otprilike bi to izgledalo ovako (bez nekog posebnog redosleda):

Razmišljaju previše i suviše racionalno, i zaboravljaju da veruju sopstvenim osećajima.

Kao ljudska bića , imamo instinkte, a kako se pk bazira na prirodnom kretanju čoveka, naši instinkti su savršeno prilagođeni pk treningu. To je razlog zbog čega je vrlo važno biti svestan osećaja koje nam pruža sopstveno telo, na taj način ono komunicira sa nama , kada bismo to zanemarili, to bilo bi poput stavljanja ruke u vatru, neshvatajući da se time povređujemo. Ovo što ću spomenuti suptilan je pojam , te ga je mnogo lakše objasniti na terenu , ali da sumiramo: naše telo će nam reći da li je spremno za određen pokret ili vežbu, time što će nam stvoriti pravilan ili pogrešan ’’osećaj’’ ovih pokreta/vežbi. Preterano racionalno razmišljanje može ,u ovoj fazi , dovesti do smanjenja tog signala, samim tim i prouzrokovati povredu ili odustajanje.

-One teže ka emotivnom prezasićenju.

Zbog manjka samopouzdanja ,koje sam pomenuo ranije, većina žena ima tendenciju ka emotivnom prezasićenju tokom treniranja , bilo da jedva uspeju ili neuspeju da savladaju mentalnu prepreku. Pk je osuđen da bude emotivna veština , jer svakoga od nas tera na suočavanje sa strahovima i slabostima. Vrlo malo ljudi nikad nije pustilo suzu zbog pk-a … Možemo ostati kući i raditi nešto lako ,ali ako bismo izašli i namerno postavili sebe u izazovne situacije , bila bi to vrlo hrabra stvar , i zaista to ne radi svako, upravo zbog toga jer je teško. Ništa vredno rada nije prosto ,a pk ,zbog mnoštva divnih stvari koje nam pruža, vredan je svakog rada. Dakle, ispoljite svoja osećanja: plačite,vrištite, pobesnite ,ali ne dajte im da vas poraze ili odvrate ,nikad… Odustajanje nikada nije rešenje. Na duge staze ,trud se uvek nagrađuje.

Ne veruju same sebi i teže da potcene svoje sposobnosti. Ovo je već objašnjeno ,ali nikad neću dovoljno insistirati: sva ljudska bića imaju ogroman potencijal koji ,nažalost, većina ne iskoristi u potpunosti. Siguran sam da se nekad desilo tokom treninga ili u životu ,da ste naišli na prepreku koja vam se činila zadivljujuće ,za koju biste rekli da nije to za vas, a kada ste je savladali, otkrili da nije toliko strašno. To se dešava 99.9% vremena , stvaramo sebi demone , mentalno transformišemo prepreke sa kojim se suočavamo , ograničenje je mašta! Na kraju krajeva, to je samo prividno. Jako malo ljudi se trudi da stvari vidi onakvim kakve zaista jesu. Tako da sledeći put kada se zadesite u takvoj situaciji ,zapitajte se: da li se zaista trudite da stvari vidite onakvim kakve jesu ili ne? Da li se suprotstavljamo prepreci na najpozitivniji mogući način ,ili smo odustali pre bilo kakvog pokušaja? Ako i dalje ne možete da se nosite sa težinom zadatka ,u redu , vratite se malo unazad , pokušajte nešto lakše i postepeno napredujte korak po korak. Ne postoji tačno ili pogrešno , pobede ili poraza, jedino što će se dobiti su povratne informacije. Ne mislite ako ste žena , da ste manje sposobni od muškaraca, ne zato što je to netačno , već biste time podsvesno gradili barijeru za dalji napredak u vlastitom umu. Ne određujte sebi granice , jer niko zapravo ne zna dokle one idu.

Ove tri stavke su međusobno povezane ,tako da ako iskusite neku , vrlo je verovatno da ćete iskusiti i druge dve. I obrnuto: rešavanjem jedne nije daleko od rešavanja sve tri!

Vidim snažan duh i jako dobru energiju u ženskoj pk populaciji , što me je posle dužeg vremena uverilo da žene pk-u mogu doprineti isto koliko i muškarci. Jedna od mojih najvećih želja u ovom trenutku, bila bi da redovno treniram jednu dobro motivisanu trejserku ,ali zbog planova putovanja ću to morati da odložim. Mada, prava poenta pk-a nije postizanje neverovatnih podviga , već u istraživanju i pobeđivanju sopstvenih unutrašnjih demona na putu ka postizanju unutrašnjeg mira, a nadam se da će se ženska populacija više izraziti i zablistati u pk svetu. Svim trejserkama sveta , želim sve najbolje!

2011 Parkour Generations

Nazad